Lajkovac
facebook_page_plugin

Dragi prijatelji,

sa zadovoljstvom možemo konstatovati, da je protekla godina za naš sajt bila više nego uspešna, zabeležili smo preko 60000 poseta, i time su sva naša očekivanja premašena, ali to nam je sada i dodatna obaveza da i ubuduće opravdamo vaše poverenje i nastavimo sa temama koje su vam interesantne, kao i da najavimo puno noviteta i iznenađenja koje vas očekuju u narednoj godini.

puno zdravlja i sreće, u novoj godini!

Pin It

 

U prošlom veku, tačnije u Nedelju 5 Februara, daleke 1933 godine u Lajkovcu, koji je u to vreme važio za jedno od glavnih železničkih čvorišta, održao se zbor "Jadranske straže",
organizacije, koja je delovala na čitavom prostoru Kraljevine Jugoslavije,

“Jadranska straža” je osnovana 1922 godine u Splitu, sa ciljem da u čitavom Kraljevstvu utiče na podizanje svesti o značaju Jadranskog mora, kao i odvraćanja Kraljevine Italije, od njenih otvorenih pretenzija o preuzimanju istočnog dela Jadrana.

U prepunoj Lajkovačkoj “Restaraciji” zbor je otvorio inžinjer Miroslav Marković - Mira, tadašnji šef Ložionice, koji je te godine i došao u Lajkovac, i koji je direktno zaslužan za regulisanje statusa igrališta FK Železničar (o tim detaljima, opširnije u nekoj drugoj rubrici), posle uvodnih govora krenulo se sa upisom članstva, kao i izbor uprave:

Predsednik, inž. Miroslav Marković - Mira šef ložionice, podpredsednik Mirko Kovač šef železničke stanice, sekretar Salih Mulinagić saobrać.činovnik, blagajnik Sveta Antonović Predsednik Opštine.

U nadzorni odbor izabrani su:

Predsednik, dr Miroslav Banković lekar, članovi Milovan Stanić trgovac, Dušan Kalinić blagajnik ložionice,
upisani broj članova premašivao je cifru od 300, od kojih se skoro 50 članova obavezalo da pomaže sa mesečnom uplatom,

i tako se 1933 godine, kada su se već mogle naslutiti nadolazeće aveti rata, varošica Lajkovac svrstala u redove Jugoslovenske “Jadranske straže”, sa porukom da je spremna junački braniti svaki pedalj svoje tadašnje Otadžbine.

Pin It

 

Dugogodišnje prijateljstvo dva fudbalska kluba, Sarajevskog i Lajkovačkog Želje traje još od 1977godine, kada je odigrana prva prijateljska utakmica, a ipak mnogi Lajkovčani i ne znaju da iza toga stoji izvesni Ante Sučić.

Ante Sučić je rođen 1929 godine u Olovu, otac mu je bio železničar, a kako su tada železničari zbog potrebe posla često menjali boravište, porodica Sučić se tako i obrela u Lajkovcu, gde 1936 godine najmlađi Sučić polazi u osnovnu školu u Selo Lajkovac, koju pohađa sve do početka drugog svetskog rata 1941 godine, kada zajedno sa porodicom napušta Lajkovac.

Po završetku rata, Ante Sučić u Sarajevu završava ekonomski fakultet i karijeru počinje u Sarajevskom preduzeću "Vaso Miskin Crni" da bi kasnije preuzeo funkciju predsednika opštine Novo Sarajevo, a odmah zatim postao i  generalni direktor ŽTP Sarajevo,

Međutim vrhunac njegove karijere bio je period od 1975-1981 kada kao gradonačelnik Sarajeva, daje svoj veliki doprinos u dobijanju organizacije zimskih olimpijskih igara 1984,

Ante Sučić je bio i predsednik Sarajevskog Želje i to u njegovo zlatno doba, pa je te 1977 godine, na njegovu inicijativu Sarajevski Želja i odigrao utakmicu u Lajkovcu, kako je i sam uvek isticao, varošici njegovog detinjstva iz koje je poneo svoje najlelepše uspomene i sećanje na prve đačke dane,

možda je i to rano detinjstvo provedeno u Lajkovcu, uticalo da stekne vedar i boemski duh koji je i pored ozbiljnosti i poslovnih uspeha neosporno Ante Sučić posedovao, pa su o njemu prepričavane razne anegdote, gde se posebno jedna isticala:

za vreme olimpijade na takmičenjima koja su se održavala na Bjelašnici, Ante Sučić je bio zadužen da bude domaćin Norveškom Kralju Olafu, koji je tvrdio da mu nije potrebno obezbeđenje, i da je Sučić sasvim dovoljan, ali u jednom trenutku Kralj se našao sam na stazi, raspitujući se od okupljenih da li su videli „njegovog domaćina“ Antu Sučića, koji se u tom trenutku nalazio u hotelu nedaleko od njih, gde je u društvu opušteno ispijao svoje piće, zaboravivši na Kralja.

Ante Sučić je preminuo 1986 godine u Sarajevu, ostavivši za sobom brojne uspehe kako u sportu tako i u privredi, Lajkovac i Želju je često pomagao, inicirajući njihovo povezivanje i stvaranju prijateljstva dva kluba kao svojevrsne simbole njegovog „životnog reda vožnje“, Lajkovca kao polazne i Sarajeva kao poslednje životne stanice, ovog izuzetnog i veoma uspešnog čoveka, kakav je Ante Sučić neosporno i bio.

Pin It

Poštovani,

prošlo je skoro osamnaest meseci, od kada je sajt lajkovac.net otpočeo svoj život na mreži, i to prvenstveno kao podrška projektu snimanja dokumentarnog filma o fk.Železničar, ne sluteći u tom trenutku da se može desiti da sajt prevaziđe svoju prvobitnu namenu, i sa 100.000 poseta, koliko je već danas premašeno, prosto svima nama stavi do znanja koliko su neke teme, događaji a posebno ljudi, važni i nikada se ne zaboravljaju.

Veliko je danas zadovoljstvo učestvovati u projektu koji je uspeo privući veliku pažnju, kako Lajkovčana tako i onih koji žive van naše varošice, a još je veća obaveza da se nastavi sa daljim radom i unapredi sadržaj, a da se neke greške i propusti isprave i otklone, uz obećanje da smo iskreni u nameri da nastavimo i još više unapredimo ovaj zajednički projekat, srdačno vas pozdravljam i zahvaljujem na ukazanom poverenju i podršci, kako u svoje ime tako i u ime ljudi koji su dali svoj doprinos u realizaciji ovog projekta.

Pin It

Sećanja teško dosežu a novinski članci i uspomene uveliko blede, jer doba u kojem sada živimo je doba, u kojem vreme kao da brže prolazi a samim tim i sećanja traju kraće, početak ove priče nas vraća sve do 1936 godine, kada u Lajkovački S.K Železničar  dolazi Miloš Samardžić, fudbaler koji je pre toga, punih pet godina igrao u Sarajevu, kao i u Slogi, Miloš je važio za izuzetno snažnog i prodornog fudbalera, a ujedno je bio i dobar tehničar sa izuzetno jakim šutom iz svih pozicija, što je doprinelo njegovoj efikasnosti, pa je svojevremeno proglašen i za najboljeg igrača  Kolubarske župe, a da je reč o vanserijkom igraču pokazuje i podatak da je tadašnja štampa, više puta pisala o maestralnim igrama „Željinog asa“, što nije bio slučaj ni za jednog drugog igrača iz te lige.  
Koliko je Miloš doprineo dobrim igrama svog tima, govori i podatak da je 1937 godine u Obrenovcu protiv favorizovanog tima S.K Bogoljuba, „Želja“ slavio sa 5:2, što je u to vreme bio pravi rezultatski podvig, Miloš je u “Želji” igrao sve do početka drugog svetskog rata, napomenimo i da je Miloš po zanimanju bio električar, i na kraju naše priče o ovom sjajnom fudbalskom asu, ostaje da se pamte njegove odlične igre u dresu Lajkovačkog Železničara, kao i veliki broj golova koje je postigao u razdoblju od 1937 pa sve do 1941 kada je takmičenje prekinuto usled okupacije,
ime Miloša Samardžića ne bi trebalo da se zaboravi, jer je to najmanje što možemo da učinimo za sve što je uradio za Lajkovački fudbal a posebno za S.K Železničar, koji je zahvaljujući njemu tih godina uspešno se takmičio u Kolubarskoj župi, a Miloš Samardžić proglašen za najboljeg igrača lige, kao i činjenicu da je bio i najbolji igrač Želje u predratnom periodu.

Pin It