Lajkovac
facebook_page_plugin

 

U trenutcima kada zima polako napušta naše krajeve, ostavljajući po još koju pahuljicu, da ukrasi našu sivu svakodnevnicu, dolazimo do Lajkovačke biblioteke u kojoj imamo zakazan razgovor sa našim poznatim piscem Radovaonom Beli Markovićem,

Iako smo nedeljama ugovarali ovaj intervju, nijednom rečju nismo nagovestili temu o kojoj želimo da ragovaramo, jer tema je kompleksna i nikada do kraja ispričana, a to je istorija naše Varošice, kao i priča o ljudima koji su nekada živeli ili još uvek su tu sa nama, utkajući svoje živote i sudbine u ovo mesto.

Kada smo  ušli u prostorije biblioteke i posle uobičajnog pozdravljanja, počeli sa pripremom za intervju, tek tada nas Radovan upita o temi razgovora, kao i koja ću mu pitanja postaviti,

“ne, neće biti pitanja, danas pričamo o Lajkovcu, o njegovoj prošlosti i budućnosti, prisetimo se naših sugrađana koji su imali uticaja u svim sverama života u našem mestu, uzidavši u njegove temelje, svoje znaje, umeće kao i svoju, muku krv i znoj”

kada je čuo o čemu želimo da razgovaramo, Radovan Beli Marković, zamišljeno klimnu glavom, a nedugo zatim prozbori “pa gospodo počnimo”,
i u tom trenutku prostorijom se tiho čuo zvuk kamera, koji je neodoljivo podsećao na pokretanje “vremenske mašine” beležeći prve rečenice, kao uvod u početak našeg svojevrsnog vremeplova:

“ja sam, Radovan Beli Marković, rođen sam krajem prve polovine prošlog veka, tačnije godine 1947, na desnoj obali Kolubare, u selu Ćelijama podno Čovke a na Vrače brdu,
najslalavnija Srpska reka Kolubara protiče kroz moje selo, a preko Kolubare, Lajkovac! odakle se sa mog brda čuo huk železnice, pogotovo uveče! udaranje odbojnika, pištaljke sa onom trešnjevom košpicom, čuli su se čak i uzvici železničara, jer ti neki noćni manevri su obavljani po čitavu noć, jer tada je Lajkovac bio važan železnički čvor, bilo je tu mnogo vozova, mnogo lokomotiva, mnogo vagona, i svega onoga o čemu je mogao da mašta, jedan dečak koji još nije pošao u osnovnu školu"......      (nastaviće se)

Pin It