Lajkovac je bio veliki čvor pruge uzanog koloseka. Tu su se ukrštale pruge Mladenovac – Aranđelovac – Lajkovac, Lajkovac - Gornji Milanovac – Čačak, Zabrežje – Lajkovac – Valjevo.
Prugom Mladenovac – Aranđelovac – Lajkovac, probna vožnja obavljana je sve do 19. aprila 1909. godine, kada je na snagu stupio novi red vožnje, čime je praktično otpočeo redovni saobraćaj putničkih vozova. Prvi šef železničke stanice u Lajkovcu bio je Dušan Trifković.
Severnu granicu tadašnje Srbije činile su reke Dunav i Sava, koja je zimi često bivala zaleđena, pa bi plovidba, a time i veza sa Beogradom bivala prekidana. Sve to diktiralo je što hitniju gradnju pruge od Lajkovca do Aranđelovca, te njeno povezivanje sa postojećom prugom Aranđelovac – Mladenovac, koja je u saobraćaj predana 10. novembra 1904. godine. Ova pruga je prolazila pored bogatih nalazišta lignita, nemetala, mermera i drugih ruda i povezivala je bogatu kolubarsku dolinu sa prugom Beograd – Niš, preko koje je omogućavan izvoz za Solun. Obeležavanje trase Aranđelovac – Lajkovac završeno je u aprilu 1907. godine. Dužina pruge bila je 42 kilometra, a u saobraćaj je predana 23. juna 1910. godine.
Gradnja pruge Beograd – Obrenovac – Lajkovac – Gornji Milanovac – Čačak, počela je 1911. godine, ali je bila ometana Balkanskim i Velikim ratom.
Plodno i bogato područje oko reke Kolubare, te jaka trgovačka tadašnja mesta Valjevo, Ub, Lazarevac i Obrenovac, izvozila su velike količine žita, šljive, drugog voća, svinje i drugu krupnu i sitnu stoku u Austro-Ugarsku, diktirali su gradnju pruge Zabrežje – Obrenovac – Lajkovac – Valjevo, koja je počela u martu 1906. godine. Pruga je bila dugačka 67,5 kilometara, a u saobraćaj bila je predana 16. septembra 1908. godine, kada je i prvi voz stigao u Lajkovac, što je predstavljalo i datum nastanka ove varošice. Pruga, kao i sve ostale koje su u Lajkovac stigle, imala je kolosek širok 0,76 metara.
Inače, železnička stanica Lajkovac u tom dobu imala je 15 koloseka. Stanica se delila na glavnu i spoljnu stanicu. Na prvom koloseku nalazila se kolska vaga i tovarni profil. Na drugom koloseku bio je kanal za pregled lokomotiva, a on je istovremeno bio i izlazni kolosek prema Valjevu. Treći kolosek bio je takozvani prolazni iz smera Beograd i Čačak. Četvrti je bio ulazni kolosek iz pravca Mladenovca.
U samoj železničkoj ložionici nalazio se veći broj ložioničkih i radioničkih koloseka, kao i železnička okretnica. Uz to, postojao je i obilazni kolosek za ložionicu i tri slepa koloseka.
Spoljnu stanicu Lajkovčani i železničari popularno su nazivali Trijangla. Železnička stanica Lajkovac imala je 49 skretnica i ukupno 41 kolosek ukupne dužine oko 6,3 kilometara. Sve te brojke slikovito govore o njenoj tadašnjoj veličini i značaju nekadašnje železničke stanice Lajkovac.
Prugom Mladenovac – Aranđelovac – Lajkovac, probna vožnja obavljana je sve do 19. aprila 1909. godine, kada je na snagu stupio novi red vožnje, čime je praktično otpočeo redovni saobraćaj putničkih vozova. Prvi šef železničke stanice u Lajkovcu bio je Dušan Trifković.
Severnu granicu tadašnje Srbije činile su reke Dunav i Sava, koja je zimi često bivala zaleđena, pa bi plovidba, a time i veza sa Beogradom bivala prekidana. Sve to diktiralo je što hitniju gradnju pruge od Lajkovca do Aranđelovca, te njeno povezivanje sa postojećom prugom Aranđelovac – Mladenovac, koja je u saobraćaj predana 10. novembra 1904. godine. Ova pruga je prolazila pored bogatih nalazišta lignita, nemetala, mermera i drugih ruda i povezivala je bogatu kolubarsku dolinu sa prugom Beograd – Niš, preko koje je omogućavan izvoz za Solun. Obeležavanje trase Aranđelovac – Lajkovac završeno je u aprilu 1907. godine. Dužina pruge bila je 42 kilometra, a u saobraćaj je predana 23. juna 1910. godine.
Gradnja pruge Beograd – Obrenovac – Lajkovac – Gornji Milanovac – Čačak, počela je 1911. godine, ali je bila ometana Balkanskim i Velikim ratom.
Plodno i bogato područje oko reke Kolubare, te jaka trgovačka tadašnja mesta Valjevo, Ub, Lazarevac i Obrenovac, izvozila su velike količine žita, šljive, drugog voća, svinje i drugu krupnu i sitnu stoku u Austro-Ugarsku, diktirali su gradnju pruge Zabrežje – Obrenovac – Lajkovac – Valjevo, koja je počela u martu 1906. godine. Pruga je bila dugačka 67,5 kilometara, a u saobraćaj bila je predana 16. septembra 1908. godine, kada je i prvi voz stigao u Lajkovac, što je predstavljalo i datum nastanka ove varošice. Pruga, kao i sve ostale koje su u Lajkovac stigle, imala je kolosek širok 0,76 metara.
Inače, železnička stanica Lajkovac u tom dobu imala je 15 koloseka. Stanica se delila na glavnu i spoljnu stanicu. Na prvom koloseku nalazila se kolska vaga i tovarni profil. Na drugom koloseku bio je kanal za pregled lokomotiva, a on je istovremeno bio i izlazni kolosek prema Valjevu. Treći kolosek bio je takozvani prolazni iz smera Beograd i Čačak. Četvrti je bio ulazni kolosek iz pravca Mladenovca.
U samoj železničkoj ložionici nalazio se veći broj ložioničkih i radioničkih koloseka, kao i železnička okretnica. Uz to, postojao je i obilazni kolosek za ložionicu i tri slepa koloseka.
Spoljnu stanicu Lajkovčani i železničari popularno su nazivali Trijangla. Železnička stanica Lajkovac imala je 49 skretnica i ukupno 41 kolosek ukupne dužine oko 6,3 kilometara. Sve te brojke slikovito govore o njenoj tadašnjoj veličini i značaju nekadašnje železničke stanice Lajkovac.
- Detalji
- Kategorija: Pruga
- Objavljeno 09 januar 2017
- Pogodaka: 4327