Lajkovac
facebook_page_plugin

Početak snimanja je bio veoma zanimljiv, jer je naš sagovornik čovek koji je obeležio zlatno doba lajkovaca a sa njim i fk.železničara, intervju je dao legendarni fudbaler Lajkovačkog ćire, Bora Grujičić

Pin It

 

Zoran Đokić - Piksi, rođen 1961 godine u Valjevu, sticajem nekih životnih okolnosti, bavljenjem sportom počinje od svog najranijeg detinstva, kada ga majka Leposava dovodi kod svog školskog druga tadašnjeg  trenera mlađih kategorija Želje, Zvonimira Tanaskovića Cona, zamolivši da pripazi Zorana, koji je odrastao bez oca, a ona je zbog prirode posla bila odsutna od kuće veći deo dana.

Odmah na početku našeg razgovora, Zoran nam pojašnjava kako je dobio nadimak „Piksi“, po nekada popularnom crtanom filmu „Piksi i Diksi“, sugerišući da nadimak nije preuzet od nekadašnjeg Zvezdinog asa Dragana Stojkovića Piksija“, od kojeg je stariji osam godina.

Zoran Đokić Piksi je debitovao u prvom timu Želje, u Valjevu protiv Krušika 1979 godine, kako navodi pod veoma čudnim okolnostima, kada tadašnji trener Železničara Mihailo Matić Maća, odlučuje da mu ukaže poverenje i uvodi ga u igru, verujući u njega kao sportistu ali i mladog čoveka, koji će bezrezervno dati svoj maksimum,

na toj utakmici Piksi nije imao sreće, promašiovao je neke izledne šanse i nije pružio svoj maksimum, verovatno kako i sam kaže iz nekog srama, treme ili čega već, jer pred sam ulazak u igru bez ikakvog zagrevanja, odugovlačio je sa presvlačenjem pa ga je trener Maća, gurnuo rekavši „idi bre tamo skini se, i ulazi u igru“,

Ispostavilo se da ta utakmica sem što je bila njegov debi za prvi tim Želje, bila je svojevrsna prekretnica za dalju njegovu karijeru i samo shvatanje fudbala kao i odnosa prema samoj igri i protivničkim igračima, jer popularni Piksi je važio za veoma hrabrog i temperametnog igrača, koji je davao maksimum na terenu, ne štedeći sebe ali ni protivničke igrače, ulazeći u duele sa dosta krupnijim igračima od sebe bez imalo straha,

Zbog svoje sitnije građe, kako nam u daljem razgovoru otkriva Piksi, tadašnji trener Želje Mihailo Matić Maća, nije želeo da ga uvodi u igru plašeći se „da ga neko ne ubije“, na šta mu je jednom prilikom Piksijeva majka rekla „uvedi ga neka igra, nećeš mu ti davati sahranu“.

Veoma je buran fudbalski ali i životni put koji je prošao naš sagovornik, „sitne građe“ ali velikog srca i neobuzdanog temparamenta, sa puno uspona i padova ali uvek istrajan u želji da da se bori za iskrene i prave vrednosti,

bez kalkulisanja u iskrenom i na trenutke veoma emotivnom razgovoru otvoreno priča o svim detaljima iz perioda u kojem je aktivno igrao, kao i trenutku kada zbog ozbiljnog zdrastvenog problema prekida fudbalsku karijeru, ali o tom događaju i legendarnim anegdotama kao i nastavak priče o debitanskoj utakmici protiv Krušika u celosti će biti objavljen....

Pin It

 

Na kraju 2017 godine, koja za naš klub i nije bila dobra, imali smo intervju sa nekadašnjim igračima Želje, generacije koja se smatra jednom od najuspešnijih,

naš prvi sagovornik je, nekadašnje levo krilo Želje Zoran Sandić - Sanda, rođen 1969 godine.

Sanda je prošao sve mlađe selekcije Želje, period koji je njemu i njegovoj generaciji bio izuzetno važan za dalju afirmaciju, posebno napominjući bitnu ulogu trenera Mihaila Matića - Maće, kao i kasniji rad sa vrhunskim stručnjakom Vojkanom Despotovićem, za kojeg napominje da je uveo profesionalizam u klub, omogućivši im da zaigraju za prvi tim, i bio direktno zaslužan za njihove odlične igre.

U daljem razgovoru, smo se još osvrnuli na Zoranovu više nego uspešnu sudijsku karijeru, ali naravno detaljnije o svemu što smo razgovarali sa Zoranom Sandićem saznaće te u jednoj od naših rubrika, jer se radi o čoveku koji je imao uspešnu i zanimljivu sportsku karijeru, i čiji je značajan doprinos, jednom od najuspešnijih perioda u istoriji fk Železničar.

Pin It

 

Zoran Radovanović -  Beli, rođen 1962 u Lajkovcu, na samom početku razgovora nam otkriva, da njegov početak interesovanja za fudbal se vezuje za radio prenose, gde su tadašnji radio reporteri veoma slikovito prenosili utakmice,

tako da je Zoran zamišljao kako to sve izgleda u stvarnosti, ali zbog svoje stidljive prirode, dosta kasno će početi sa treninzima, i to u mlađim kategorijama Želje, gde su mu prvi treneri Mihailo Matić i Budimir Milovanović.

Kada je Beli počeo sa treninzima u mlađim kategorijama, nije ni slutio da će na zvaničnoj utakmici zaigrati, tako što nedostajao jedanaesti igrač,

gde tadašnji trener Stanimir „Musa“, uvedevši da nema izbora, nevoljno u sastav ubacuje Belog, koji na toj utakmici briljira, pokazujući svoj raskošan talenat, u kojem je dominirao izuzetan osećaj za dribling,
sve to ne promiče iskusnom fudbalskom liscu, Slobodanu „Šljivcu“,  koji već 1977 godine Belog prebacuje u prvi tim u kojem igra sve do 1981 godine, kada odlazi u vojsku.

Sredinom osamdesetih kada u Lajkovac za trenera dolazi Vojkan Despotović, Želja sastavlja tim u kojem će se naći i naš sagovornik Zoran Radovanović – Beli, tim koji će skoro jednu deceniju vladati Srpkom ligom, u kojem će svoj poseban doprinos dati ovaj kako Beli za sebe kaže „divlji igrač“ majstor driblinga i na žalost nepopravljivi individualac,

mnogo toga zanimljivog vam ostavljmo da pogledate u intervjuu koji uskoro u celostim objavljujemo..

Pin It

Šta reći za nedeljni intervju, posle teške utakmice za Želju, u kojoj su izgubljeni dragoceni bodovi, na tribinama Lajkovačkog kluba, razgovarali smo sa nekadašnjim predsednikom Železničara, Zoranom Markovićem-Žacom čovekom za čije se ime vezuje najveći uspeh kluba, kao i izgradnja novog stadiona na kojem smo evocirali uspomene na taj period i vratili se još jednom u vreme kada su svi složno punom parom vozili "plavu dizelku" i rušili prepreke među kojima su bili i prvoligaški klubovi, gde se još prepričavaju anegdote u kojima su izbegavali da igraju i pripremne utakmice.

Pin It
Istaknuti napadač Lajkovačke dizelke, a verovatno i njen naj uspešniji igrač, Lale Grujičić podelio je sa nama
neke delove iz svoje bogate karijere sa kojom se ne mogu pohvaliti ni mnogi današnji prvoligaški fudbaleri,
veoma interesantna fudbalska priča, u kojoj je Lale dosta skromno pričao o svojoj karijeri i ponudama fudbalskih
menadžera, koje iz određenih razloga tada nije prihvatio, delove i tog intervjua moći će te da uskoro i pogledate...
Pin It

 

Slobodan Ivković – Boka, rođen 1964 godine, naglasivši na početku razgovora, „da kada je prvi put ugledao fudbalsku loptu, zavoleo je i ta ljubav traje i do danas“,

Slobodan je veoma rano počeo sa treninzima i to u najmlađim kategorijama Želje, kod tadašnjeg trenera Jovice Ivkovića, iz te generacije kasnije su u prvi tim Želje prešli, Zoran Đokić – Piksi, Branko Marković – Lune, i naš sagovornik Slobodan Ivković – Boka.

Prva Bokina utakmica u dresu seniora Želje, bila je početkom osamdesetih,  Protiv tadašnjeg jesenjeg prvaka lige, fk Radnički Zorka iz Šabca, kada je kao debitant postigao dva gola, da bi već na sledećoj u Krupnju protiv tada veoma nezgodne ekipe Rađevca opet bio strelac, i tada je već bilo jasno da je ekipa dobila izuzetnog strelca, koji će u i narednim utakmicama, (po Bokinoj ličnoj evidenciji, odigarao je 360) na poziciji centarfora u dresu Želje „puniti“ protivničke mreže, (po ličnoj evidenciji 180 pogodaka).

Kada se u razgovoru sa nama priseća nekih detalja iz svoje karijere, ne može a da ne spomene trenere koji su uticali na njegovu karijeru, Slobodana Milovanovića, Mihaila Matića, Raška Ivanovića a posebno izdvaja Vojkana Despotovića,

Ali da vam ne bismo sve otkrili šta se dešavalo u Bokinoj veoma zanimljivoj fudbalskoj karijeri, od najzanimljivijih detalja sa nekih utakmica kao i anegdota, ostavljamo da u narednom periodu pogledate intervju u celosti....

Pin It

 

Početak našeg razgovora sa Sašom Pavlovićem ili poznatijem kao „Pavlaka“  otkriva da je on veliki zaljubljenik u fudbalsku igru, rođen je 1969 godine i igrao je većim delom na poziciji levog beka, napominjući da je fudbal igrao i zavoleo već sa šest godina kada je i dobio prvu loptu,

u početku prolazi sve mlađe kategorije Želje, da bi prvu ozbiljniju priliku dobio u Žabarima 1985 godine, gde je pokazao da se radi o veoma talentovanom igraču koji je goreo od želje da svoj talenat pokaže i na terenu, ali kako i sam napominje njegova generacija je i pored sreće da igra pored veličina kakvi su u to vreme bili Lale Grujičić, Nebojša Đukanović, Zoran – Beli ili Lune – Marković, baš to je i uslovilo da dosta teže ulaze u igru, i pored posvećenosti mlađim igračima tadašnjeg stratega Želje Vojkana Despotovića, koji je imao dosta uticaja na unapređenju igre i organizacije u klubu.

U nastavku našeg razgovora priseća se Saša i njemu najdražeg gola, i to protiv Radničkog iz Rudaovaca, kada je sa nekih 16-17 metara postigao izjednačujući gol za Želju, i velike radosti koju je podelio kako sa igračima tako i sa publikom,

Ali na žalost ne može se reći da je i kraj fudbalske karijere bio radostan, teška povreda kolena prekinula je Sašino aktivno igranje, ali detaljnije o tome i još o nekim pojedinostima iz zanimljive karijere ovog Željinog bivšeg fudbalera, u jednoj od naših narednih rubrika.

Pin It

Veoma uspešan intervju smo imali sa čovekom koji je Železničar uveo u drugu saveznu ligu, i tih godina bio noćna mora za mnoge sadašnje privoligaše, Raško Ivanović popularno nazvan "kapetanom duge plovidbe", uplovivši sa svojim Željom u luku zvana druga liga i tako ispisao zlatne stranice u istoriji FK.Železničar

Pin It

 

Radovan Bajić poznatiji kao Tuta, rođen je 1967 godine, svoje prve fudbalske korake pravi u svom rodnom Jabučju, da bi 1985 godine došao u Železničar, gde je tih godina kako i sam kaže, bila izuzetno jaka konkurencija, pa tek naredne sezone dobija svoju šansu i to u Valjevu protiv Krušika, kada je bio strelac jednog gola i asistent kod drugog, tako da mu je ta utakmica obezbedila standardniju poziciju u timu,

Imao je sreću da već te sezone sa Željom uđe u viši rang, i to iz zone u drugu Srpsku ligu, smatrajući  da je te sezone najkvalitetnije igrao, u početku na poziciji desnog krila, da bi kasnije u zavisnosti od taktike trenera odlazio na mesta centralnog veznog ili polušpica,

A da sreća za Radovana bude još veća i naredne sezone Želja se penje stepenik više, ulaskom u prvu Srpsku ligu, ali na žalost kako u životu češće biva ta sreća ne traje dugo, tako da počinju da se ređaju povrede, koje ga već 1991 godine sprečavaju da nastavi karijeru u kvalitetnijem takmičenju.

Kako nam na početku razgovora Radovan Bajić naglašava, „fudbal je za njega život“ tako da on nastavlja da aktivno učestvuje u njemu, u početku vodeći mlađe kategorije Železničara, a kasnije postaje i njegov sportski direktor, inicirao je osnivanje udruženje trenera u Lajkovcu a kasnije i u Valjevskom okrugu da bi osnovao i prvu žensku selekciju, pokrenuo je i mnoge druge aktivnosti, ali detaljnije o tome u opširnom izdanju intervjua...

Pin It

 

Predrag Živković – Peca, rođen 1968 godine, svoju fudbalsku karijeru započinje u M.Borku, kako se radilo o veoma talentovanom igraču, to ne prolazi nezapaženo kod tadašnjeg iskusnog stratega Želje Vojkana Despotovića, koji ga 1988 godine dovodi u redove „Lajkovačke Dizelke“, kako je tadašnji tim Želje dobio nadimak u jednom sportskom listu.

U daljem razgovoru sa ovim nekadašnjim napadačem Želje saznajemo, da te godine kada prelazi u redove plavih nije mogao ni da sanja da će imati priliku da igra sa takvim veličinama, kao što su bili Nebojša Đukanović i Lale Grujičić, i da zajednički već na startu odmere snaga sa Radničkim N.Beograd, koji je tada važio za izuzetno jak tim, koji je predvodio Ljubiša Tumbaković,
osvrnuvši se još jednom na tu utakmicu, Peca napominje da su na toj utakmici briljirali Branko Marković –Lune i Zoran Radovanović – Beli, za kojeg misli da je odigrao utakmicu „života“,
na naše pitanje da se priseti svoje najdraže utakmice, Peca bez mnogo razmišljanja navodi utakmicu protiv Zemunskog Zmaja, gde je Želja na gostujućem terenu slavio sa 0:2 a Peca bio strelac oba gola.
Svoju uspešnu karijeru u Želji, Predrag Živković – Peca završava 1992 godine, ali o još nekim pojedinostima kao i utakmicama ipak će mo sačekati do objavljivanja intervjua u celosti....

Pin It

 

Pera Grujičić rođen 1960 godine u Lajkovcu, počeo je svoju fudbalsku karijeru davne 1973 godine kada nastupa za najmlađu selekciju Želje, da bi kasnije zaigrao i u prvom timu, prvo na poziciji srednjeg veznog, a kasnije kao levi bek,

posebno u periodu od 1985 do 1989 godine kada su imali izuzetan tim i uspeli da se plasiraju dva ranga više, označivši kao glavnog kreatora tog uspeha tadašnjeg stratega Želje Vojkana Despotovića, kao i igrače Veljka Trifunovića, Nebojšu Đukanovića i nezaobilaznog Vladu Grujičića,

međutim pored ovih fudbalera, koje su i dosadašnji sagovornici pominjali, Pera naglašava i ogromne zasluge tadašnjeg golmana Želje Dragana Simića, koji na žalost više nije sa nama, ali čije su zasluge bile ogromne, posebno kod odbrane penala, kada se po tadašnjim propozicijama, pri nerešenom rezultatu penalima odlučivao pobednik.

Pera Grujičić mada u Lajkovcu poznatiji kao Perica, u razgovoru sa nama ističe da je karijeru započeo a i završio u Železničaru, izuzev pauze kada je zbog odlaska na studije u tom periodu prekinuo aktivno igranje,
Kako nam u daljem razgovoru Perica otkriva, u početku nije bilo lako, posebno kada su zaigrali u višem rangu, gde su većinom igrali Beogradski klubovi i gde su kao klub iz provincije dobili nadimak „Garavci“ aludirajući na Lajkovačku Železnicu,

međutim odličnim igrama, sve više su sticali poštovanje i uvažavanje kod protivničkih ekipa, a posebno je interesantno da su tada važili za tim koji je krasila izuzetna fizička spremnost, kao i visina, ali nastavak priče, sa ovim nekadašnjim bekom Želje, objavićemo u sledećem prilogu….

Pin It

Pred utakmicu veterana, koja je trebalo da obeleži 90 godina postojanja Lajkovačkog „Želje“ u prostorijama kluba srećemo nama dobro poznato lice, Momčila Radovanovića – Moke,

nekada pouzdanog štopera plavih, sa kojim otpočinjemo razgovor u kojem se Moka priseća svog početka u Želji, kada na nagovor tadašnjeg trenera Raška Ivanovića, 1992 godine iz omladinskog pogona FK Kolubara dolazi u Lajkovac i FK Železničar.

U daljem razgovoru Moka nam još otkriva da je sve do 1998 godine igrao na poziciji zadnjeg veznog, gde je čak u sezoni 1997/98 postigao 6 golova i tako dao svoj veliki doprinos ulasku Želje u drugu ligu, međutim dolaskom dosta igrača, te 1998 godine trener ga pomera na poziciju štopera, gde igra sve do 1999 godine kada iz Želje prelazi u FK Kolubara.

I na kraju razgovora Moka ističe, da je Želja njegov klub, klub u kojem je proveo najlepše trenutke i za koji će biti vezan ceo život, a mi mu se zahvaljujemo na odličnim igrama i svemu što je doprineo igrajući za Želju.

Pin It
Naš legendarni novinar  a pre svega Lajkovčanin i veliki navijač Želje, popularni Tirko, na terenu Lajkovačke dizeleke,
dao je veoma zanimljiv intervju, gde je podsetio na svoj novinarski angažman, anegdote iz tog perioda kao i na
legendarnu noć, gde je Lajkovac proslavljao ulazak Želje u viši rang, u kojem je i njegov auto "aktivno" učestvovao...
Pin It

 

U selu Gunjaci, opština Osečina, davne 1956 godine u porodici Pavlović rođeni su blizanci Milutin i Milan, od najranijeg detinjstva počinju da se interesuju za sport, koji će im kasnije i odrediti životni put,

prvi naš sagovornik je Milutin, veliki zaljubljenik u fudbalsku igru, ili kako sam kaže ”u tu čarobnu bubamaru”, koja ga i dovodi u Lajkovac i fk Železničar,
priča počinje još početkom osamdesetih godina, prisetivši se utakmice protiv kombinovanog tima Beogradskog Partizana, kada je u dresu Vreočke Turbine, postigao dva gola I tako doprineo pobedi Turbine nad timom Partizana, u kojem su igrale takve legende, kao što su Dragan Mance, Zoran Čava Dimitrijević I dr…. pa su ga tadašnji čelnici Želje zapazili I doveli u klub.

U nastavku intervjua, Milutin podseća da je u Želji počeo sa zvaničnim utakmicama još 1981 godine, gde je već na samom startu, svojim igrama i golovima dao veliki doprinos uspehu kluba, kao i njegovom ulasku u viši rang,

veoma je emotivno Milutin  govorio o periodu igranja u Želji, detaljno opisujući situacije u kojima je postizao golove, izdvojivši posebno utakmicu protiv Zvezdare, kada je pred punim tribinama Željinog igrališta, svojim pogodkom doneo pobedu svom timu, pa su ga na kraju utakmice navijači plavih nosili na rukama, “ne spustajući ga sve do danas, gde i dalje živi od sećanja na trenutke sa te utakmice”……

Ali sećanja je puno, kako lepih tako i onih koja su bolna i teška, naše kamere su zabeležile veoma otvoren i sa dosta emocija prožet razgovor sa Milutinom, koji na kraju serijala objavljujemo…

Pin It

 

Milovan Milovanović Micko rođen 1958 godine, veoma rano počinje sa treninzima u najmlađim kategorijama Želje, sve do 1974 godine, kada odlazi na školovanje u Suboticu, gde ostaje sve do 1977 godine, kada se vraća u Lajkovac i debituje za prvi tim Želje,

bila je to utakmica protiv Jedinstva(Mali Zvornik), Milovan je na toj utakmici sa pozicije napadača, gde je igrao u mlađim kategorijama prebačen u zadnju liniju, tadašnji trener Želje Slobodan Milovanović, je smatrao da popularni “Micko”  može više da puži kao zadnji vezni, i nije se prevario, već na toj utakmici Micko je odlično odigrao na novoj poziciji, kako se tada zvalo, prednjeg halfa.

U nastavku razgovora, saznajemo da je Micko već naredne godine otišao na odsluženje vojnog roka, gde ostaje jednu godinu, i po završetku vojnog roka, 1979 godine, ponovo oblači plavi dres, gde u nastavku karijere sredinom osamdesetih godina, sa Željom prolazi kroz svoj najlepši igrački period,

“prvo kolo u novoj sezoni protiv Radničkog N.Beograd, još čujem huk našh navijača, sa prepunih tribina Željinog “igrališta” ovako Micko opisuje jednu od utakmica iz tog perioda, kako sam kaže pamti neko drugo vreme, kada su fudbal igrali jer su ga neizmerno voleli, gde su druženja u klubu bila iskrena i prijateljska.

Kada se Milovanu okončala igračka karijera 1992 godine posle jedne teške povrede na treningu, ostaje i dalje u klubu, da bi 2017 godine došao na funkciju predsednika fk Železničar koju i danas obavlja, ali o svemu detaljnije uskoro...

 

Pin It
Drugi naš sagovornik, je čovek koji je obeležio zlatno doba Lajkovaca, železnice a posebno fk.Železničar.
Intervju je dao legendarni fudbaler Lajkovačkog Ćire, Milorad Stefanović - Mića Vojkin.
U veoma zanimljivom razgovoru, naš sagovornik je sa dosta emocija pričao o prošlom vremenu, gde je
zajedno sa nama evocirao svoje uspomene na te dane.

 

Pin It

 

Simić Milorad, od oca Alekse i majke Radovinke, malo jeste smešno ali tako jeste“ ovim predstavljanjem je započeo intervju sa nama Milorad Simić, poznatiji kao „Sima Brzak“,

rođen 1965 godine, i kako sam naglašava „fudbal je zavoleo još od malih nogu“.

Početak Siminog igranja vezuje se za najmlađe kategorije Želje, da bi po povratku iz vojske 1985 godine zaigrao za prvi tim Železničara, tim koji smatra, da je najbolja selekcija u istoriji Želje, posebno naglasivši da su okosnicu tima sačinjavali Lajkovčani.

Na pitanje na kojoj je poziciji najčešće igrao, Sima nam u šaljivom tonu odgovara, „na svim! samo što nisam branio, mada sam u pionirima bio i golman“

Ali u nastavku razgovora Sima nam sa ponosom ističe da je uvek bio timski igrač, tako da je igrao kada je i na kojoj poziciji bilo u interesu tima, ali da je možda najbolje igre pružio na poziciji štopera, na kojoj je igrao dve godine, kod legendarnog Željinog stratega Raška Ivanovića.

I kako nam Sima na kraju otkriva, bilo je zadovoljstvo igrati u Želji, a posebno zajedno u timu sa fudbalskim veličinama, kao što su bili Lale Grujičić ili Nebojša Đukanović, i biti deo možda najlepše priče u Željinoj fudbalskoj istoriji,

Ovu zaista lepu fudbalsku priču, koju nam je ispričao nekadašnji Željin štoper, objavićemo u celosti! kako bi smo zajedno sklopili, još jedan deo mozaika iz zaista veoma obimne i bogate istorije fk Železničar.

Pin It

 

Na obeležavanju 90 godina postojanja Fk Železničar, u protorijama kluba srećemo Milorada Petrovića- Verinca, nekada popularnog desnog beka plavih, sa kojim pravimo interesantan intervju, prisećajući se nekih delova iz bogate Željine istorije.

Milorad je rođen 1951 godine i sa nepunih 18 godina počinje da igra za Želju, ali posle samo jedne sezone igranja odlazi u vojsku, da bi od 1971 godine po povratku zaigrao za naš klub, na poziciji desnog beka, sve do 1984 godine, kada oprašta od aktivnog igranja,

o svojoj bogatoj fudbalskoj karijeri, kao i sagledavanju trenutne situacije u klubu, Milorad je otvoreno podelio sa nama, a mi mu se i ovim putem zahvaljujemo na igrama u dresu Želje, kao i na izuzetno zanimljivom i prijatnom razgovoru.

Pin It
Posle skoro dvadeset godina, na Željinom terenu "egzekutor" i najbolji strelac Milan Radojičić, ovog puta pred praznim tribinama i u sasvim drugoj ulozi.
 
Primećujemo da se malo toga  kod Milana promenilo, još uvek kod njega zapažamo ogromnu pozitivnu energiju i želju za novim  dokazivanjem a kako nam kroz osmeh kaže, kao da još uvek
nije sve rekao u sportu, a takvog ga pamtimo i iz vremena kada je igrajući za Želju bio nemilosrdan prema protivničkim ekipama, postigavši u polusezoni 14 golova i tako postao najbolji strelac lige.
 
U razgovoru sa nama, naviru sećanja na izuzetno uspešnu sezonu i lepe trenutke provedene u Želji,posle koje se otisnuo i u našu najjaču ligu a kasnije i u inostranstvo, gde ostvaruje isto tako dobre rezultate, mada ostaje žal za propuštenom prilikom da u Željinom dresu zaigra u našem najelitnijem takmičenju, jer kako kaže šansa je postojala,
ali na žalost rat je prekinuo Željin put ka vrhu.
 
I na kraju razgovora uz pozdrav i zahvalnost navijačima popularne "Dizelke" priseća se i anegdote gde su Željini navijači na jednoj proslavi poručili pesmu za njega, sa tekstom "ide Milan Lajkovačkom prugom", odajući mu tako zahvalnost za igre i golove u našem klubu.
Pin It

 

U selu Gunjaci, opština Osečina, davne 1956 godine u porodici Pavlović rođeni su blizanci Milutin i Milan, od najranijeg detinjstva počinju da se interesuju za sport, koji će im kasnije i odrediti životni put,

Drugi naš sagovornik je Milan, čija priča počinje još od najranijeg detinjstva, koje je obeležilo siromaštvo i oskudica, tako da je lopta bila jedina a i najlepša igračka, koja će njihovo deinjstvo učiniti radosnim i pored sredine u kojoj odrastaju.

Milan u nastavku razgovora, napominje da je za njega bio presudan dolazak u Lajkovac i njegov debi u dresu fk Železničar,

bilo je to 1982 godine, utakmica protiv „Zorke“ gde Milan postiže prvi gol i asistira kod postizanja druga dva gola, pa iako debitnt zasluženo će biti proglašen za igrača utakmice,

početak kakav se samo poželeti može, kao i saznanje da igra u klubu kojeg trenira fudbalski majstor kakav je bio Slobodan Milovanović- Šljivac, a kapitensku traku nosi velika legenda “Želje”, Bora Grujičić.

Ali u nastavku karijere nije sve bilo tako lepo kao na početku, povrede su omele Milana da nastavi uspešno igranje za svoj klub, oba puta se radilo o prelomu noge, i uvek je to bilo sa klubovima iz Valjeva, prvi put protiv Krušika u Lajkovcu, a drugi protiv Budućnosti u Valjevu,

ali, i u  tim teškim trenutcima za ovog fudbalera, klub je pomogao da brebrodi najteže trenutke za jednog sportistu i nastavi karijeru, ali ne tako uspešno kao pre tih povreda, tako da 1987 godine prestaje sa aktivnim igranjem, pa u dogovoru sa tadašnjom upravom kluba, bira utakmicu protiv Rađevca u Krupnju, kao oproštajnu.

Sa tugom i setom na licu, priseća se Milan utakmice u Krupnju, na kojoj će briljirati kao i na svom prvom nastupu za Želju, verovatno nošen jakom željom i osećanjem da je igrao u klubu velikog imena i tradicije, postignutim golom, oprostiće se od dresa svog najdražeg kluba.......

Milan je bio veoma raspoložen za ovaj intervju, pa pored veoma zanimljivog razgovora o fudbalskoj karijeri, ispričao je i nekoliko veoma duhovitih anegdota, koje će mo uskoro emitovati…..

Pin It
Čudni su putevi doveli Milana u Lajkovac, a još čudnije okolnosti u Želju, kako je to bilo i kako je na kraju
učestvovao u najtrofejnijoj sezoni našeg kluba, sve to smo saznali u razgovoru sa Milanom i to na terenu
Želje, gde su uspomene prosto same nadolazile iz tog perioda.....
Pin It
Nekadašnja velika nada Lajkovačkog Želje ali i Beogradske Crvene Zvezde, Igor Pakić.
U razgovaru je sa nama otkrio nam je svoju veliku prvženosti Lajkovcu i fudbalu, o svojim uspesima ali i
o velikoj propuštenoj prilici, kao i dosta zanimljivih detalja o svojim igrama u mlađim kategorijama Crvene Zvezde,
sa kojim poznatim fudbalskim zvezdama je je igrao, sve to Igor je ispričao i tako smo dobili još jedan zanimljiv
intervju.
Pin It

Pred sam početak Željinog treninga, ispred naše kamere stao je čuveni centarfor Duško Prijić, rođen u Beogradu, kako u šali navodi „daleke 1963 godine“.

Od samog početka svoje karijere isticao se svojom efikasnošću, pa je u Želju stigao kao najbolji strelac lige, i igrač od kojeg se očekivalo da predvodi novu ekipu, koja je bila pojačana za novu sezonu i novu ligu, koja je u tom periodu bila uzuzetno jaka.

U razgovoru sa Prijom otkrivamo da mu je period igranja u Želji ostao u veoma lepom sećanju, jer odmah po dolasku u Lajkovac 1998 godine, postaje miljenik navijača plavih, koji mu od milošte otpevaše pesmu „ rodilo se dete muško, ime mu je Prijić Duško“ ne skrivajući svoje simpatije ali i očekivanja od ovog vrsnog strelca,

Ali ni popularni Prija im nije ostao dužan, pa je često pogađao protivničku mrežu ili proigravao saigrače, dajući tako svoj veliki doprinos visokom plasmanu kluba, u kojem će posle dve veoma uspešne sezone i završiti sa aktivnim igranjem.

Pin It

 

Drago nam je kada smo u prilici da vam predstavimo jednog veoma zanimljivog fudbalera, o kojem se možda i ne zna dovoljno, jer je naš sagovornik bio poprilično skroman, pokazujući tu osobinu i u ovom intervju,

Današnji naš sagovornik je Dušan Milovanović poznatiji kao „Dule Afrika“ rođen 1965 godine, Dule je veoma rano počeo da igra fudbal, ali u Želju dolazi tek 1980 godine, zaigravši u mlađim kategorijama gde igra samo jednu sezonu, da bi 1984 otišao na odsluženje vojnog roka, gde igra zajedno sa Draganom Stojkovićem Piksijem, a bio je i u prilici da trenira sa timom fk Priština, koju je tada predvodio čuveni Ćiro Blažević,

I konačno 1985 godine po povratku iz vojske Dule postaje član seniorske ekipe fk Železničar, u kojoj nastupa sve do 1989 kada odlazi u fk Radnik sa Uba, sa kojim odlazi u Francusku na svetsko prvenstvo za amatere, u Želju se vraća još u par navrata ali se ne zadržava dugo, smatra da je njegov najveći fubalski uspeh igranje za Želju što uvek sa ponosom ističe kao i nezaboravna druženja iz tog perioda.

U našem daljem razgovoru dule je posebno istakao dolazak u Želju 1985 godine i rad sa trenerom Vojkanom Despotovićem, kao i čuvenu utakmicu Sa Radničkim N.B, ali o tome u nastavku intervjua....

Pin It

Branko Ašković, igrač koji je ponikao u Lajkovačkom Želji, gde je 1996 godine iz omladinskog pogona zaigrao za prvi tim Želje, da bi već naredne godine u svojoj 19 godini postao standardni defanzivac.

U našem razgovoru sa Brankom, prisećamo se zlatnog perioda i njegovog nastupa u najuspešnijoj generaciji Želje, prisećajući se prve utakmice u plavom dresu i to protiv Sutjeske u Nikšiću koju je Želja dobio sa golom razlike,

Ašković je igrao na poziciji levog beka, bio je brz i prodoran i kao takav umeo je veoma brzo da se prebaci u fazu napada, što mu je u daljoj karijeri dosta pomoglo, pa je posle izuzetnih igara u Želji, svoju uspešnu karijeru nastavio u Radu sa Banjice.

Intervju sa nekadašnjim defanzivcem FK.Železničar bio je veoma uspešan i zanimljiv ,u kojem je popularni „Aške“ istakao da mu je period igranja za Želju, najlepši u fudbalskoj karijeri, pa se sa puno emocija priseća tih trenutaka,

a nama ostaje da mu se zahvalimo na razgovoru kao i na igrama za plavi dres.

Pin It

 

Pravo je uživanje raditi intervju sa nekim ko je ostavio tako dubok trag u Lajkovačkom fudbalu, kao što je to nesumljivo Bogdan Branković – Bulja,

rođen u Lajkovcu 1953 godine, svoju fudbalsku karijeru Bogdan počinje u Železniku, gde je se školovao, da bi se posle tri godine provedenih u Beogradu vratio u Lajkovac, i 1972 godine prvi put zaigrao za fk Železničar, kod tadašnjeg trenera Stanka Milovanovića – Popa, kod kojeg postaje i standardan prvotimac,

kasnije dolazi do smene trenera, pa na klupu dolazi nekadašnji igrač Želje, Slobodan Milivanović – Šljivac, sa kojim klub 1976 godine osvaja prvo mesto i posle deset godina posta prelazi u viši rang.

Inače dolaskom Šljivca na klupu Želje, Bogdan je prvo zaigrao na poziciji levog beka, da bi posle nekoliko promena, ustalio se na mestu centarhalfa, dajući svoj veliki doprinos u osvajanju prvog mesta, jer je u timu Želje bio treći strelac, sa trinaest postignutih golova.

U daljem razgovoru Bogdan se osvrnuo i na veliki rivalitet sa Jedinstvom sa Uba kao i čuvenu turneju u Poljskoj i utakmicu sa Polonijom,

ali i nastavku sportske karijere kao pomoćnog trenera, gde je zajedno sa Vojkanom Despotovićem, za kojeg kaže da je klubu doneo sem sportskih uspeha, stabilnost i profesinalizam, napravio vrhunske rezultate gde je "Lajkovačka Dizelka“ kako je tih osamdesetih Železničar dobio nadimak, dve godine zaredom ulazila u viši rang,

naravno opširnije o tim događajima, kao i ostalim zanimljivostima iz bogate karijere Bogdana Brankovića, objavićemo uskoro…..

Pin It

 

Pred sam kraj 2017 godine, u kojoj Želja obeležava devedeset godina svog postojanja, razgovaramo sa nekadašnjim centarforom plavih, Aleksandrom Paunovićem – Sašom, koji pripada generaciji rođenoj 1968 godine,

Saša je imao uobičajan fudbalski put, prošavši sve mlađe selekcije, u Jesen 1991 godine debituje za prvi tim Želje,

tadašni trener Raško Ivanović mu je ukazao poverenje, koje je popularni „Sale“ na najbolji način opravdao, „tresući“ nemlosrdno mreže protivničkih golmana, toliko često, da je već te prve sezone bio najbolji strelac lige.

Osvrnuvši se na period igranja u Želji, posebno je istakao trenutak sa utakmice protiv Mladog Radnika, kada je u 89 minutu postigao gol i doneo pobedu svom timu.

Sale je prestao sa aktivnim igranjem 1997 godine, i to u klubu u kojem je i napravio prve fudbalske korake, i to sada daleke 1981 godine,

Ali prestankom aktivnog igranja, ovaj zaljubljenik u fudbalsku igru, za koju nas uverava da je najlepša od svih sportova, ne prestaje i dalje bavljenje sportom,

prvo rekreativnim igranjem u nižim takmičenjima, da bi 2012 godine bio izabran za predsednika udruženja veterana fk Železničar, podsetivši još jednom na ogroman doprinos Mihaila Matića – Maće, na očuvanju te tradicije, kao i aktivnom angažovanju u organizaciji i okupljanju fudbalskih veterana,

ali opširnije o svemu tome, u narednom periodu kada će te moći da vidite ceo intervju sa ovim bivšim golgeterom Želje.

Pin It
Saša Pakić, Željin kapiten generacije koja je pogurala dizelku u viši rang i najveći uspeh u istoriji kluba, u razgovoru sa njim,
rekao nam je koliko je maštao da zaigra u prvom timu Želje i da su u njegovoj porodici generacijama gajili veliku
ljubav prema klubu i ujedno učestvovali u njegovom stvaranju...
Pin It