Lajkovac
facebook_page_plugin

Početak snimanja je bio veoma zanimljiv, jer je naš sagovornik čovek koji je obeležio zlatno doba lajkovaca a sa njim i fk.železničara, intervju je dao legendarni fudbaler Lajkovačkog ćire, Bora Grujičić

Pin It

 

Zoran Đokić - Piksi, rođen 1961 godine u Valjevu, sticajem nekih životnih okolnosti, bavljenjem sportom počinje od svog najranijeg detinstva, kada ga majka Leposava dovodi kod svog školskog druga tadašnjeg  trenera mlađih kategorija Želje, Zvonimira Tanaskovića Cona, zamolivši da pripazi Zorana, koji je odrastao bez oca, a ona je zbog prirode posla bila odsutna od kuće veći deo dana.

Odmah na početku našeg razgovora, Zoran nam pojašnjava kako je dobio nadimak „Piksi“, po nekada popularnom crtanom filmu „Piksi i Diksi“, sugerišući da nadimak nije preuzet od nekadašnjeg Zvezdinog asa Dragana Stojkovića Piksija“, od kojeg je stariji osam godina.

Zoran Đokić Piksi je debitovao u prvom timu Želje, u Valjevu protiv Krušika 1979 godine, kako navodi pod veoma čudnim okolnostima, kada tadašnji trener Železničara Mihailo Matić Maća, odlučuje da mu ukaže poverenje i uvodi ga u igru, verujući u njega kao sportistu ali i mladog čoveka, koji će bezrezervno dati svoj maksimum,

na toj utakmici Piksi nije imao sreće, promašiovao je neke izledne šanse i nije pružio svoj maksimum, verovatno kako i sam kaže iz nekog srama, treme ili čega već, jer pred sam ulazak u igru bez ikakvog zagrevanja, odugovlačio je sa presvlačenjem pa ga je trener Maća, gurnuo rekavši „idi bre tamo skini se, i ulazi u igru“,

Ispostavilo se da ta utakmica sem što je bila njegov debi za prvi tim Želje, bila je svojevrsna prekretnica za dalju njegovu karijeru i samo shvatanje fudbala kao i odnosa prema samoj igri i protivničkim igračima, jer popularni Piksi je važio za veoma hrabrog i temperametnog igrača, koji je davao maksimum na terenu, ne štedeći sebe ali ni protivničke igrače, ulazeći u duele sa dosta krupnijim igračima od sebe bez imalo straha,

Zbog svoje sitnije građe, kako nam u daljem razgovoru otkriva Piksi, tadašnji trener Želje Mihailo Matić Maća, nije želeo da ga uvodi u igru plašeći se „da ga neko ne ubije“, na šta mu je jednom prilikom Piksijeva majka rekla „uvedi ga neka igra, nećeš mu ti davati sahranu“.

Veoma je buran fudbalski ali i životni put koji je prošao naš sagovornik, „sitne građe“ ali velikog srca i neobuzdanog temparamenta, sa puno uspona i padova ali uvek istrajan u želji da da se bori za iskrene i prave vrednosti,

bez kalkulisanja u iskrenom i na trenutke veoma emotivnom razgovoru otvoreno priča o svim detaljima iz perioda u kojem je aktivno igrao, kao i trenutku kada zbog ozbiljnog zdrastvenog problema prekida fudbalsku karijeru, ali o tom događaju i legendarnim anegdotama kao i nastavak priče o debitanskoj utakmici protiv Krušika u celosti će biti objavljen....

Pin It

 

Na kraju 2017 godine, koja za naš klub i nije bila dobra, imali smo intervju sa nekadašnjim igračima Želje, generacije koja se smatra jednom od najuspešnijih,

naš prvi sagovornik je, nekadašnje levo krilo Želje Zoran Sandić - Sanda, rođen 1969 godine.

Sanda je prošao sve mlađe selekcije Želje, period koji je njemu i njegovoj generaciji bio izuzetno važan za dalju afirmaciju, posebno napominjući bitnu ulogu trenera Mihaila Matića - Maće, kao i kasniji rad sa vrhunskim stručnjakom Vojkanom Despotovićem, za kojeg napominje da je uveo profesionalizam u klub, omogućivši im da zaigraju za prvi tim, i bio direktno zaslužan za njihove odlične igre.

U daljem razgovoru, smo se još osvrnuli na Zoranovu više nego uspešnu sudijsku karijeru, ali naravno detaljnije o svemu što smo razgovarali sa Zoranom Sandićem saznaće te u jednoj od naših rubrika, jer se radi o čoveku koji je imao uspešnu i zanimljivu sportsku karijeru, i čiji je značajan doprinos, jednom od najuspešnijih perioda u istoriji fk Železničar.

Pin It

 

Zoran Radovanović -  Beli, rođen 1962 u Lajkovcu, na samom početku razgovora nam otkriva, da njegov početak interesovanja za fudba, se vezuje za radio prenose, gde su tadašnji radio reporteri veoma slikovito prenosili utakmice,

tako da je Zoran zamišljao kako to sve izgleda u stvarnosti, ali zbog svoje stidljive prirode, dosta kasno će početi sa treninzima, i to u mlađim kategorijama Želje, gde su mu prvi treneri Mihailo Matić i Budimir Milovanović.

Kada je Beli počeo sa treninzima u mlađim kategorijama, nije ni slutio da će na zvaničnoj utakmici zaigrati, tako što nedostajao jedanaesti igrač,

gde tadašnji trener Stanimir „Musa“, uvedevši da nema izbora, nevoljno u sastav ubacuje Belog, koji na toj utakmici briljira, pokazujući svoj raskošan talenat, u kojem je dominirao izuzetan osećaj za dribling,
sve to ne promiče iskusnom fudbalskom liscu, Slobodanu „Šljivcu“,  koji već 1977 godine Belog prebacuje u prvi tim u kojem igra sve do 1981 godine, kada odlazi u vojsku.

Sredinom osamdesetih kada u Lajkovac za trenera dolazi Vojkan Despotović, Želja sastavlja tim u kojem će se naći i naš sagovornik Zoran Radovanović – Beli, tim koji će skoro jednu deceniju vladati Srpkom ligom, u kojem će svoj poseban doprinos dati ovaj kako Beli za sebe kaže „divlji igrač“ majstor driblinga i na žalost nepopravljivi individualac,

mnogo toga zanimljivog vam ostavljmo da pogledate u intervjuu koji uskoro u celostim objavljujemo..

Pin It

Šta reći za nedeljni intervju, posle teške utakmice za Želju, u kojoj su izgubljeni dragoceni bodovi, na tribinama Lajkovačkog kluba, razgovarali smo sa nekadašnjim predsednikom Železničara, Zoranom Markovićem-Žacom čovekom za čije se ime vezuje najveći uspeh kluba, kao i izgradnja novog stadiona na kojem smo evocirali uspomene na taj period i vratili se još jednom u vreme kada su svi složno punom parom vozili "plavu dizelku" i rušili prepreke među kojima su bili i prvoligaški klubovi, gde se još prepričavaju anegdote u kojima su izbegavali da igraju i pripremne utakmice.

Pin It
Istaknuti napadač Lajkovačke dizelke, a verovatno i njen naj uspešniji igrač, Lale Grujičić podelio je sa nama
neke delove iz svoje bogate karijere sa kojom se ne mogu pohvaliti ni mnogi današnji prvoligaški fudbaleri,
veoma interesantna fudbalska priča, u kojoj je Lale dosta skromno pričao o svojoj karijeri i ponudama fudbalskih
menadžera, koje iz određenih razloga tada nije prihvatio, delove i tog intervjua moći će te da uskoro i pogledate...
Pin It

 

Slobodan Ivković – Boka, rođen 1964 godine, naglasivši na početku razgovora, „da kada je prvi put ugledao fudbalsku loptu, zavoleo je i ta ljubav traje i do danas“,

Slobodan je veoma rano počeo sa treninzima i to u najmlađim kategorijama Želje, kod tadašnjeg trenera Jovice Ivkovića, iz te generacije kasnije su u prvi tim Želje prešli, Zoran Đokić – Piksi, Branko Marković – Lune, i naš sagovornik Slobodan Ivković – Boka.

Prva Bokina utakmica u dresu seniora Želje, bila je početkom osamdesetih,  Protiv tadašnjeg jesenjeg prvaka lige, fk Radnički Zorka iz Šabca, kada je kao debitant postigao dva gola, da bi već na sledećoj u Krupnju protiv tada veoma nezgodne ekipe Rađevca opet bio strelac, i tada je već bilo jasno da je ekipa dobila izuzetnog strelca, koji će u i narednim utakmicama, (po Bokinoj ličnoj evidenciji, odigarao je 360) na poziciji centarfora u dresu Želje „puniti“ protivničke mreže, (po ličnoj evidenciji 180 pogodaka).

Kada se u razgovoru sa nama priseća nekih detalja iz svoje karijere, ne može a da ne spomene trenere koji su uticali na njegovu karijeru, Slobodana Milovanovića, Mihaila Matića, Raška Ivanovića a posebno izdvaja Vojkana Despotovića,

Ali da vam ne bismo sve otkrili šta se dešavalo u Bokinoj veoma zanimljivoj fudbalskoj karijeri, od najzanimljivijih detalja sa nekih utakmica kao i anegdota, ostavljamo da u narednom periodu pogledate intervju u celosti....

Pin It

 

Početak našeg razgovora sa Sašom Pavlovićem ili poznatijem kao „Pavlaka“  otkriva da je on veliki zaljubljenik u fudbalsku igru, rođen je 1969 godine i igrao je većim delom na poziciji levog beka, napominjući da je fudbal igrao i zavoleo već sa šest godina kada je i dobio prvu loptu,

u početku prolazi sve mlađe kategorije Želje, da bi prvu ozbiljniju priliku dobio u Žabarima 1985 godine, gde je pokazao da se radi o veoma talentovanom igraču koji je goreo od želje da svoj talenat pokaže i na terenu, ali kako i sam napominje njegova generacija je i pored sreće da igra pored veličina kakvi su u to vreme bili Lale Grujičić, Nebojša Đukanović, Zoran – Beli ili Lune – Marković, baš to je i uslovilo da dosta teže ulaze u igru, i pored posvećenosti mlađim igračima tadašnjeg stratega Želje Vojkana Despotovića, koji je imao dosta uticaja na unapređenju igre i organizacije u klubu.

U nastavku našeg razgovora priseća se Saša i njemu najdražeg gola, i to protiv Radničkog iz Rudaovaca, kada je sa nekih 16-17 metara postigao izjednačujući gol za Želju, i velike radosti koju je podelio kako sa igračima tako i sa publikom,

Ali na žalost ne može se reći da je i kraj fudbalske karijere bio radostan, teška povreda kolena prekinula je Sašino aktivno igranje, ali detaljnije o tome i još o nekim pojedinostima iz zanimljive karijere ovog Željinog bivšeg fudbalera, u jednoj od naših narednih rubrika.

Pin It

Veoma uspešan intervju smo imali sa čovekom koji je Železničar uveo u drugu saveznu ligu, i tih godina bio noćna mora za mnoge sadašnje privoligaše, Raško Ivanović popularno nazvan "kapetanom duge plovidbe", uplovivši sa svojim Željom u luku zvana druga liga i tako ispisao zlatne stranice u istoriji FK.Železničar

Pin It

 

Radovan Bajić poznatiji kao Tuta, rođen je 1967 godine, svoje prve fudbalske korake pravi u svom rodnom Jabučju, da bi 1985 godine došao u Železničar, gde je tih godina kako i sam kaže, bila izuzetno jaka konkurencija, pa tek naredne sezone dobija svoju šansu i to u Valjevu protiv Krušika, kada je bio strelac jednog gola i asistent kod drugog, tako da mu je ta utakmica obezbedila standardniju poziciju u timu,

Imao je sreću da već te sezone sa Željom uđe u viši rang, i to iz zone u drugu Srpsku ligu, smatrajući  da je te sezone najkvalitetnije igrao, u početku na poziciji desnog krila, da bi kasnije u zavisnosti od taktike trenera odlazio na mesta centralnog veznog ili polušpica,

A da sreća za Radovana bude još veća i naredne sezone Želja se penje stepenik više, ulaskom u prvu Srpsku ligu, ali na žalost kako u životu češće biva ta sreća ne traje dugo, tako da počinju da se ređaju povrede, koje ga već 1991 godine sprečavaju da nastavi karijeru u kvalitetnijem takmičenju.

Kako nam na početku razgovora Radovan Bajić naglašava, „fudbal je za njega život“ tako da on nastavlja da aktivno učestvuje u njemu, u početku vodeći mlađe kategorije Železničara, a kasnije postaje i njegov sportski direktor, inicirao je osnivanje udruženje trenera u Lajkovcu a kasnije i u Valjevskom okrugu da bi osnovao i prvu žensku selekciju, pokrenuo je i mnoge druge aktivnosti, ali detaljnije o tome u opširnom izdanju intervjua...

Pin It

 

Predrag Živković – Peca, rođen 1968 godine, svoju fudbalsku karijeru započinje u M.Borku, kako se radilo o veoma talentovanom igraču, to ne prolazi nezapaženo kod tadašnjeg iskusnog stratega Želje Vojkana Despotovića, koji ga 1988 godine dovodi u redove „Lajkovačke Dizelke“, kako je tadašnji tim Želje dobio nadimak u jednom sportskom listu.

U daljem razgovoru sa ovim nekadašnjim napadačem Želje saznajemo, da te godine kada prelazi u redove plavih nije mogao ni da sanja da će imati priliku da igra sa takvim veličinama, kao što su bili Nebojša Đukanović i Lale Grujičić, i da zajednički već na startu odmere snaga sa Radničkim N.Beograd, koji je tada važio za izuzetno jak tim, koji je predvodio Ljubiša Tumbaković,
osvrnuvši se još jednom na tu utakmicu, Peca napominje da su na toj utakmici briljirali Branko Marković –Lune i Zoran Radovanović – Beli, za kojeg misli da je odigrao utakmicu „života“,
na naše pitanje da se priseti svoje najdraže utakmice, Peca bez mnogo razmišljanja navodi utakmicu protiv Zemunskog Zmaja, gde je Želja na gostujućem terenu slavio sa 0:2 a Peca bio strelac oba gola.
Svoju uspešnu karijeru u Želji, Predrag Živković – Peca završava 1992 godine, ali o još nekim pojedinostima kao i utakmicama ipak će mo sačekati do objavljivanja intervjua u celosti....

Pin It