Lajkovac
facebook_page_plugin

 

Pera Grujičić rođen 1960 godine u Lajkovcu, počeo je svoju fudbalsku karijeru davne 1973 godine kada nastupa za najmlađu selekciju Želje, da bi kasnije zaigrao i u prvom timu, prvo na poziciji srednjeg veznog, a kasnije kao levi bek,

posebno u periodu od 1985 do 1989 godine kada su imali izuzetan tim i uspeli da se plasiraju dva ranga više, označivši kao glavnog kreatora tog uspeha tadašnjeg stratega Želje Vojkana Despotovića, kao i igrače Veljka Trifunovića, Nebojšu Đukanovića i nezaobilaznog Vladu Grujičića,

međutim pored ovih fudbalera, koje su i dosadašnji sagovornici pominjali, Pera naglašava i ogromne zasluge tadašnjeg golmana Želje Dragana Simića, koji na žalost više nije sa nama, ali čije su zasluge bile ogromne, posebno kod odbrane penala, kada se po tadašnjim propozicijama, pri nerešenom rezultatu penalima odlučivao pobednik.

Pera Grujičić mada u Lajkovcu poznatiji kao Perica, u razgovoru sa nama ističe da je karijeru započeo a i završio u Železničaru, izuzev pauze kada je zbog odlaska na studije u tom periodu prekinuo aktivno igranje,
Kako nam u daljem razgovoru Perica otkriva, u početku nije bilo lako, posebno kada su zaigrali u višem rangu, gde su većinom igrali Beogradski klubovi i gde su kao klub iz provincije dobili nadimak „Garavci“ aludirajući na Lajkovačku Železnicu,

međutim odličnim igrama, sve više su sticali poštovanje i uvažavanje kod protivničkih ekipa, a posebno je interesantno da su tada važili za tim koji je krasila izuzetna fizička spremnost, kao i visina, ali nastavak priče, sa ovim nekadašnjim bekom Želje, objavićemo u sledećem prilogu….

Pin It

Pred utakmicu veterana, koja je trebalo da obeleži 90 godina postojanja Lajkovačkog „Želje“ u prostorijama kluba srećemo nama dobro poznato lice, Momčila Radovanovića – Moke,

nekada pouzdanog štopera plavih, sa kojim otpočinjemo razgovor u kojem se Moka priseća svog početka u Želji, kada na nagovor tadašnjeg trenera Raška Ivanovića, 1992 godine iz omladinskog pogona FK Kolubara dolazi u Lajkovac i FK Železničar.

U daljem razgovoru Moka nam još otkriva da je sve do 1998 godine igrao na poziciji zadnjeg veznog, gde je čak u sezoni 1997/98 postigao 6 golova i tako dao svoj veliki doprinos ulasku Želje u drugu ligu, međutim dolaskom dosta igrača, te 1998 godine trener ga pomera na poziciju štopera, gde igra sve do 1999 godine kada iz Želje prelazi u FK Kolubara.

I na kraju razgovora Moka ističe, da je Želja njegov klub, klub u kojem je proveo najlepše trenutke i za koji će biti vezan ceo život, a mi mu se zahvaljujemo na odličnim igrama i svemu što je doprineo igrajući za Želju.

Pin It
Naš legendarni novinar  a pre svega Lajkovčanin i veliki navijač Želje, popularni Tirko, na terenu Lajkovačke dizeleke,
dao je veoma zanimljiv intervju, gde je podsetio na svoj novinarski angažman, anegdote iz tog perioda kao i na
legendarnu noć, gde je Lajkovac proslavljao ulazak Želje u viši rang, u kojem je i njegov auto "aktivno" učestvovao...
Pin It

 

U selu Gunjaci, opština Osečina, davne 1956 godine u porodici Pavlović rođeni su blizanci Milutin i Milan, od najranijeg detinjstva počinju da se interesuju za sport, koji će im kasnije i odrediti životni put,

prvi naš sagovornik je Milutin, veliki zaljubljenik u fudbalsku igru, ili kako sam kaže ”u tu čarobnu bubamaru”, koja ga i dovodi u Lajkovac i fk Železničar,
priča počinje još početkom osamdesetih godina, prisetivši se utakmice protiv kombinovanog tima Beogradskog Partizana, kada je u dresu Vreočke Turbine, postigao dva gola I tako doprineo pobedi Turbine nad timom Partizana, u kojem su igrale takve legende, kao što su Dragan Mance, Zoran Čava Dimitrijević I dr…. pa su ga tadašnji čelnici Želje zapazili I doveli u klub.

U nastavku intervjua, Milutin podseća da je u Želji počeo sa zvaničnim utakmicama još 1981 godine, gde je već na samom startu, svojim igrama i golovima dao veliki doprinos uspehu kluba, kao i njegovom ulasku u viši rang,

veoma je emotivno Milutin  govorio o periodu igranja u Želji, detaljno opisujući situacije u kojima je postizao golove, izdvojivši posebno utakmicu protiv Zvezdare, kada je pred punim tribinama Željinog igrališta, svojim pogodkom doneo pobedu svom timu, pa su ga na kraju utakmice navijači plavih nosili na rukama, “ne spustajući ga sve do danas, gde i dalje živi od sećanja na trenutke sa te utakmice”……

Ali sećanja je puno, kako lepih tako i onih koja su bolna i teška, naše kamere su zabeležile veoma otvoren i sa dosta emocija prožet razgovor sa Milutinom, koji na kraju serijala objavljujemo…

Pin It

 

Milovan Milovanović Micko rođen 1958 godine, veoma rano počinje sa treninzima u najmlađim kategorijama Želje, sve do 1974 godine, kada odlazi na školovanje u Suboticu, gde ostaje sve do 1977 godine, kada se vraća u Lajkovac i debituje za prvi tim Želje,

bila je to utakmica protiv Jedinstva(Mali Zvornik), Milovan je na toj utakmici sa pozicije napadača, gde je igrao u mlađim kategorijama prebačen u zadnju liniju, tadašnji trener Želje Slobodan Milovanović, je smatrao da popularni “Micko”  može više da puži kao zadnji vezni, i nije se prevario, već na toj utakmici Micko je odlično odigrao na novoj poziciji, kako se tada zvalo, prednjeg halfa.

U nastavku razgovora, saznajemo da je Micko već naredne godine otišao na odsluženje vojnog roka, gde ostaje jednu godinu, i po završetku vojnog roka, 1979 godine, ponovo oblači plavi dres, gde u nastavku karijere sredinom osamdesetih godina, sa Željom prolazi kroz svoj najlepši igrački period,

“prvo kolo u novoj sezoni protiv Radničkog N.Beograd, još čujem huk našh navijača, sa prepunih tribina Željinog “igrališta” ovako Micko opisuje jednu od utakmica iz tog perioda, kako sam kaže pamti neko drugo vreme, kada su fudbal igrali jer su ga neizmerno voleli, gde su druženja u klubu bila iskrena i prijateljska.

Kada se Milovanu okončala igračka karijera 1992 godine posle jedne teške povrede na treningu, ostaje i dalje u klubu, da bi 2017 godine došao na funkciju predsednika fk Železničar koju i danas obavlja, ali o svemu detaljnije uskoro...

 

Pin It
Drugi naš sagovornik, je čovek koji je obeležio zlatno doba Lajkovaca, železnice a posebno fk.Železničar.
Intervju je dao legendarni fudbaler Lajkovačkog Ćire, Milorad Stefanović - Mića Vojkin.
U veoma zanimljivom razgovoru, naš sagovornik je sa dosta emocija pričao o prošlom vremenu, gde je
zajedno sa nama evocirao svoje uspomene na te dane.

 

Pin It

 

Simić Milorad, od oca Alekse i majke Radovinke, malo jeste smešno ali tako jeste“ ovim predstavljanjem je započeo intervju sa nama Milorad Simić, poznatiji kao „Sima Brzak“,

rođen 1965 godine, i kako sam naglašava „fudbal je zavoleo još od malih nogu“.

Početak Siminog igranja vezuje se za najmlađe kategorije Želje, da bi po povratku iz vojske 1985 godine zaigrao za prvi tim Železničara, tim koji smatra, da je najbolja selekcija u istoriji Želje, posebno naglasivši da su okosnicu tima sačinjavali Lajkovčani.

Na pitanje na kojoj je poziciji najčešće igrao, Sima nam u šaljivom tonu odgovara, „na svim! samo što nisam branio, mada sam u pionirima bio i golman“

Ali u nastavku razgovora Sima nam sa ponosom ističe da je uvek bio timski igrač, tako da je igrao kada je i na kojoj poziciji bilo u interesu tima, ali da je možda najbolje igre pružio na poziciji štopera, na kojoj je igrao dve godine, kod legendarnog Željinog stratega Raška Ivanovića.

I kako nam Sima na kraju otkriva, bilo je zadovoljstvo igrati u Želji, a posebno zajedno u timu sa fudbalskim veličinama, kao što su bili Lale Grujičić ili Nebojša Đukanović, i biti deo možda najlepše priče u Željinoj fudbalskoj istoriji,

Ovu zaista lepu fudbalsku priču, koju nam je ispričao nekadašnji Željin štoper, objavićemo u celosti! kako bi smo zajedno sklopili, još jedan deo mozaika iz zaista veoma obimne i bogate istorije fk Železničar.

Pin It

 

Na obeležavanju 90 godina postojanja Fk Železničar, u protorijama kluba srećemo Milorada Petrovića- Verinca, nekada popularnog desnog beka plavih, sa kojim pravimo interesantan intervju, prisećajući se nekih delova iz bogate Željine istorije.

Milorad je rođen 1951 godine i sa nepunih 18 godina počinje da igra za Želju, ali posle samo jedne sezone igranja odlazi u vojsku, da bi od 1971 godine po povratku zaigrao za naš klub, na poziciji desnog beka, sve do 1984 godine, kada oprašta od aktivnog igranja,

o svojoj bogatoj fudbalskoj karijeri, kao i sagledavanju trenutne situacije u klubu, Milorad je otvoreno podelio sa nama, a mi mu se i ovim putem zahvaljujemo na igrama u dresu Želje, kao i na izuzetno zanimljivom i prijatnom razgovoru.

Pin It
Posle skoro dvadeset godina, na Željinom terenu "egzekutor" i najbolji strelac Milan Radojičić, ovog puta pred praznim tribinama i u sasvim drugoj ulozi.
 
Primećujemo da se malo toga  kod Milana promenilo, još uvek kod njega zapažamo ogromnu pozitivnu energiju i želju za novim  dokazivanjem a kako nam kroz osmeh kaže, kao da još uvek
nije sve rekao u sportu, a takvog ga pamtimo i iz vremena kada je igrajući za Želju bio nemilosrdan prema protivničkim ekipama, postigavši u polusezoni 14 golova i tako postao najbolji strelac lige.
 
U razgovoru sa nama, naviru sećanja na izuzetno uspešnu sezonu i lepe trenutke provedene u Želji,posle koje se otisnuo i u našu najjaču ligu a kasnije i u inostranstvo, gde ostvaruje isto tako dobre rezultate, mada ostaje žal za propuštenom prilikom da u Željinom dresu zaigra u našem najelitnijem takmičenju, jer kako kaže šansa je postojala,
ali na žalost rat je prekinuo Željin put ka vrhu.
 
I na kraju razgovora uz pozdrav i zahvalnost navijačima popularne "Dizelke" priseća se i anegdote gde su Željini navijači na jednoj proslavi poručili pesmu za njega, sa tekstom "ide Milan Lajkovačkom prugom", odajući mu tako zahvalnost za igre i golove u našem klubu.
Pin It

 

U selu Gunjaci, opština Osečina, davne 1956 godine u porodici Pavlović rođeni su blizanci Milutin i Milan, od najranijeg detinjstva počinju da se interesuju za sport, koji će im kasnije i odrediti životni put,

Drugi naš sagovornik je Milan, čija priča počinje još od najranijeg detinjstva, koje je obeležilo siromaštvo i oskudica, tako da je lopta bila jedina a i najlepša igračka, koja će njihovo deinjstvo učiniti radosnim i pored sredine u kojoj odrastaju.

Milan u nastavku razgovora, napominje da je za njega bio presudan dolazak u Lajkovac i njegov debi u dresu fk Železničar,

bilo je to 1982 godine, utakmica protiv „Zorke“ gde Milan postiže prvi gol i asistira kod postizanja druga dva gola, pa iako debitnt zasluženo će biti proglašen za igrača utakmice,

početak kakav se samo poželeti može, kao i saznanje da igra u klubu kojeg trenira fudbalski majstor kakav je bio Slobodan Milovanović- Šljivac, a kapitensku traku nosi velika legenda “Želje”, Bora Grujičić.

Ali u nastavku karijere nije sve bilo tako lepo kao na početku, povrede su omele Milana da nastavi uspešno igranje za svoj klub, oba puta se radilo o prelomu noge, i uvek je to bilo sa klubovima iz Valjeva, prvi put protiv Krušika u Lajkovcu, a drugi protiv Budućnosti u Valjevu,

ali, i u  tim teškim trenutcima za ovog fudbalera, klub je pomogao da brebrodi najteže trenutke za jednog sportistu i nastavi karijeru, ali ne tako uspešno kao pre tih povreda, tako da 1987 godine prestaje sa aktivnim igranjem, pa u dogovoru sa tadašnjom upravom kluba, bira utakmicu protiv Rađevca u Krupnju, kao oproštajnu.

Sa tugom i setom na licu, priseća se Milan utakmice u Krupnju, na kojoj će briljirati kao i na svom prvom nastupu za Želju, verovatno nošen jakom željom i osećanjem da je igrao u klubu velikog imena i tradicije, postignutim golom, oprostiće se od dresa svog najdražeg kluba.......

Milan je bio veoma raspoložen za ovaj intervju, pa pored veoma zanimljivog razgovora o fudbalskoj karijeri, ispričao je i nekoliko veoma duhovitih anegdota, koje će mo uskoro emitovati…..

Pin It
Čudni su putevi doveli Milana u Lajkovac, a još čudnije okolnosti u Želju, kako je to bilo i kako je na kraju
učestvovao u najtrofejnijoj sezoni našeg kluba, sve to smo saznali u razgovoru sa Milanom i to na terenu
Želje, gde su uspomene prosto same nadolazile iz tog perioda.....
Pin It