Lajkovac
facebook_page_plugin

Borivoje Živković - Bora Lija  (1930 - 1988)

Nekada davno, još pre Drugog svetskog rata u Lajkovcu je bila jedna poljana koja se nalazila kod kako se tada zvalo Leksendrića mlina. Na toj livadici kao i prostoru kod lajkovačke pijace, svoje prve fudbalske korake napraviće Borivoje Živković, poznatiji kao Bora Lija.

Rođen 1930. godine, ovaj Lajkovčanin je još kao dečak pokazivao talenat za sport, pričalo se da ima neku urođenu kondiciju, i da bez puno treninga može dosta da istrči.

U svom prvom klubu, FK Trijangli, kako se tada zvao lokalni klub u kojem su se okupljali dečaci iz kraja, bio je glavni igrač, a kao veoma mlad ubrzo prelazi u FK Železničar.
Početak u Želji traje kratko, Bora zbog školovanja, 1949. godine odlazi u Skoplje, tamo će provesti dve godine, i po završetku školovanja,1951. godine vraća se u Lajkovac, i ponovo se priključuje FK Železničar.

Uprkos obavezama na poslu, zbog kojih je morao da izostaje,
odigraće puno kvalitetnih i važnih utakmica za svoj klub, od kojih treba napomenuti u Kovačevu protiv Mladosti koju Želja dobija sa 1:3, gde je Bora u odbrani bio neprelazan ili kvalifikacionu utakmicu protiv Radničkog iz Šapca, u kojoj Želja slavi kao gost sa 0:1, pa u Lajkovcu protiv FK Fagrama, kada za jedini pogodak Želje zasluge pripadaju Bori i njegovom centar šutu iz kojeg će gol postići Jemcov.

Tu je i čuvena utakmica finala valjevskog kraja, odigranog u Lajkovcu protiv Metalca i pobeda Želje 2:1, posle koje će Bora najaviti skori svoj odlazak, rečima: “Čiča može u penziju”.

Utakmica protiv Vreočke Turbine koju će Lajkovčani izgubiti sa 3:2, biće i poslednja na kojoj će Bora istrčati u plavom dresu. Ovaj Željin  As ostaće upamćen ne samo kao odličan igrač, već i kao čovek vedrog duha, uvek nasmejan,
koji je pored svog Želje, mnogo voleo Kolubaru i pecanje.

Pin It