Milorad Pakić - Mića

U veoma bogatoj i dugoj istoriji Lajkovca, teško da je ispričano više anegdota i drugih priča, a da se u njima ne pominje ime Milorada Pakića Miće.
Rođen 1936. godine u Beogradu, Mića Pakić postaće svojevrsna institucija boemskog života u Lajkovcu.

Ovaj nenadmašni šarmer i šaljivdžija, zbog prirode svog posla seli se u Beograd, ali će i pored toga provoditi više vremena u Lajkovcu, družeći se sa svojim starim drugarima.

Može se reći da je Mića je bio svestrana ličnost, voleo je sport a posebno fudbal, tako da je veoma rano počeo da trči za fudbalskom loptom, priključivši se prvom timu Želje, sa tek napunjenih šesnaest godina, uz specijalnu dozvolu DIF-a.

Pune četiri godine, sve do 1956. godine, igraće sa dosta uspeha u FK Železničar, kada će iste godine otići u Skoplje, na odsluženje vojnog roka.
U Skoplju će igrati za vojni klub "Naša Krila", gde će zbog svojih odličnih igara biti zapažen od čelnika Rabotničkog, u kojem će i igrati po završetku vojnog roka.
Fudbalska avantura u Rabotničkom, trajaće samo jednu sezonu, zbog velikog pritiska iz Lajkovca, a posebno oca Mladena, vratiće se u Želju da bi u plavom dresu odigrao još dve sezone sa puno kvalitetnih utakmica, od kojih je posebno ostala u sećanju ona protiv Radničkog Novi Beograd, završena rezultatom 4:3 za Želju, na kojoj je Mića prosto briljirao i čije su bile najveće zasluge za pobedu nad tada favorizovanim protivnikom.

Krajem 1959. godine, Mića odlučuje da napusti FK Železničar i preseli u Slavonski Brod, da bi igrao za tadašnji BSK, koji je bio član i vodeći tim u tadašnjoj Republici Hrvatskoj.
Zasluge za Mićin prelazak imao je Živojin Marković Žika koji je naše "pruge prag", fudbaler za kojeg se smatralo da možda ima naj precizniji i najjači šut u Jugoslaviji.
Uz to Žika će u svojoj karijeri promeniti preko devedeset klubova!
Kada su svi pomislili da Mićina fudbalska karijera nezaustavljivo napreduje, dešava se ono najgore za jednog sportistu - povreda! Teška povreda desne potkolenice, koja se komplikuje i prerasta u upalu, primoravši ga na dugotrajno lečenje.

Po okončanju lečenja Mića se opet vraća u FK Železničar u kojem će nastaviti sa dobrim igrama, to neće promaći ljudima iz FK Sloboda, koji će uspeti da privole Miću da svoju karijeru nastavi u Užicu,
sa timom za koji se tada tvrdilo da je najkvalitetniji u Sribiji, sastavljen od sve samih reprezentativaca.
Dobre igre u Slobodi kao i Đorićevo posredovanje, rezultiraće dogovor sa legendom jugoslovenskog i svetskog fudbala Miljanom Miljanićem, da Mića svoju karijeru nastavi u Španiji.
i kada se približio trenutak da posle tri odigrane sezone u Užicu, počne polako sa pakovanjem kofera, na red dolazi kobna utakmica sa Novim Pazarom, utakmica na kojoj će Mića doživeti tešku povredu, biće hitno prebačen u Beograd i operisan na Banjci.
Ta kobna 1963. godina, u kojoj je povreda sprečila Milorada Pakića da dosegne sam fudbalski zenit, zamenivši, prelepe fudbalske terene Španije bolesničkom posteljom.

Kada je povreda konačno sanirana, žar za igrom i radovanje životu, pronalazi povratkom u svoju rodnu varošicu, obukavši ponovo najdraži dres plave boje.
Majstor pas igre i centar šuta Milorad Pakić Mića, u dresu FK Železničar poslednji put na teren će istrčati protiv Kolubare iz Lazarevca 1968. godine,
oprostivši se tako od navijača, koji će dugo pamtiti Miću ne samo kao fudbalera, već i kao čoveka sa duhom večitog dečaka.

• < Prethodna
• Sledeća >