Branko Marković - Lune

Kada ste odabrani, da u ovom svetu svojim darom uveseljavate ljude i činite da se oni zbog vas i vašeg umeća osećaju bolje, onda ste privilegovani, jer imate talenat  sa kojim možete što drugi ne mogu i ne umeju.

Rođen 1961 godine u Lazarevcu, Branko Marković - Lune, dobivši talenat za igru sa loptom, još kao dete počeće da igra fudbal na poljanama kraj reke Kolubare, kao i na čuvenoj “Gilinoj bari”,
mameći pažnju prolaznika, koji su zastajali da vide sićušnog vragolana sa loptom, koji je od svojih vršnjaka bio izgledom sitniji i nežniji, ali sa svojom igrom ličio na pravog fudbalskog čarobnjaka.

Već sa trinaest godina, Lune će početi u mlađim kategorijama Želje, sa generacijom koja je je bila izuzetno talentovana i uz koju će njegov talenat još više doći do izražaja,
prva Lunova utakmica protiv Spartaka gde kod nerešenog rezultata, Lune dribla kompletnu protivničku odbranu, prinudivši ih da naprave penal i tako donese pobedu svom timu.

Posle sjajnih igara u mlađim kategorijama, dolazi i taj trenutak kada će Lune zaigrati i za prvi tim Želje, bilo je to u Banji Koviljači 1980 godine, gde će domaće Gučevo pobediti Želju sa 3:1 a utešni gol za plave će postići baš Lune, i tako nagovestivši još bolje igre i golove za svoj klub, da bi na žalost posle samo te odigrane sezone, Lune otišao na odluženje vojnog roka.

Kada se po okončanju vojnog roka, Lune vraća u redove plavih, biće to period kada počinje fudbalska renesansa, ne samo za FK Železničar već i za Lajkovac, jer sredinom osamdesetih klub će oformiti veoma jaku ekipu, kojom će upravljti Vojkan Despotović, a veoma značajna poluga tog tima, biće i Lune.

U svoju nezustavljivu vožnju ka vrhu, sa Lajkovačke štacije, krenuće Željina dizelka, u čijoj će posadi svoje mesto imati i Branko Marković - Lune, da sa ovim timom “Želje” ispuni decenijska očekivanja Lajkovčana i klub konačno zaigra u što višem rangu.

I tako je Želja u veoma kratkom roku ostvario svoj cilj, zaigravši konačno u prvoj srpskoj ligi, u to vreme sa izuzetno jakim timovima, igravši sa njima utakmice, od kojih će neke od njih   postati “legendarne”, a na kojima će svoj veliki doprinos dati ovaj majstor fudbalske igre, gde je neretko proglašavan za igrača utakmice, te svojim igrama i golovima donosio pobedu svom timu, pa iz tog razloga zavređuju da ih pomenemo:

Mladi Radnik i Železničar  iz Požarevca, Timok Zaječar, Železničat Niš, Radnički Novi Beograd….

Početkom devedesetih, tačnije 1993 godine, Lune će odigrati svoju poslednju utakmicu u plavom dresu, jer iako nije ostvario svoj pun potencijal, pre svega zbog svog boemskog života,
pamtiće se Lune kao veoma brz igrač, sjajnog driblinga veoma preciznog šuta, posebno iz prekida, sve u svemu pravi Željin As i veliki miljenik Lajkovačke publike, koju je svojim igrama i golovima godinama uveseljavao, nebrojeno puta izmamljujući gromoglasne aplauze, čiji se vremenski eho još može čuti na “Željinom brdu”, gde sećanja na majstore fudbalske igre, nikada ne blede...

• < Prethodna
• Sledeća >