Mihailo Matić - Maća (1941 - 2014)
Vremenska distanca je potrebna da bi se što pouzdanije vrednovale određene pojave u društvu i kolektivu, u ovom slučaju sportskom.
Jer, vreme je pouzdan pokazatelj i veoma nepristrasan sudija, a ponajviše kod svakog od nas, i delima našim - kada sve prođe i mnogi vetrovi protutnje iza svakoga od nas ostaje odjek u vremenu o tome šta smo i kako činili. Svojevrsni vremenski testament.
U tom vremenskom testamentu za buduće generacije, kako simpatizera, navijača ili aktivnih učesnika u fudbalskoj porodici Želje, nalazi se i ime Mihaila Matića Maće, čoveka koji je svojim angažovanjem u klubu, da li kao igrač, trener ili u bilo kojoj drugoj ulozi, davao nesebično celog sebe. Kod ovog poklonika fudbalske igre, obe su se neraskidivo prožimale.
Maćini fudbalski počeci u Želji, nisu dali očekivane rezultate, pa je veoma rano odlučio da prestane sa igranjem i otpočne pripreme za trenerski poziv, istovremeno vodeći računa da uvek bude blizu svog voljenog kluba.
Postoji i jedna anegdota iz tog perioda, odnosi se na 1968. godinu, kada se Maća ženio. Želja je baš tog dana igrao utakmicu na svom stadionu. I tako, mladoženja napusti svoju svadbu i ode na stadion, a kada su ga poznanici videli na tribinama u svečanom odelu sa cvetom na reveru, jedan ga upita “Maćo, sa koje to svadbe dolazis?” Maća mu je kratko odgovorio: “Sa svoje”.
Početkom sedamdesetih proslog veka, tačnije 1973. godine na kraju polusezone Mihailo Matić se priključuje Željinom stručnom štabu, u kojem je trener bio Slobodan Milovanović - Šljivac, tako da je do kraja sezone, tim vodio ovaj dvojac fudbalskih trenera,
Inače u privatnom životu Maća i Šljivac su važili za izuzetno dobre drugare, pa je njihova saradnja na klupi bila relativno dobra, i trajala je povremeno sa kraćim prekidima sve do sezone 1977/78. kada Mihailo preuzima da samostalno predvodi tim.
Daleke 1978. godine, u proleće, FK Železničar odlazi u Poljsku na svoju prvu međunarodnu turneju. Medjutim, na toj turneji Želja će odigrati samo jednu utakmicu i to protiv Varšavske Polonije, koja je bila prvoligaš i učesnik uefinih takmičenja. Rezultat je bio nerešen (0:0) uz napomenu da je Lajkovčanima poništen regularan gol. Tim je vodio Mihailo Matić koji je od Poljaka, zajedno sa svojim igračima dobio sve pohvale za igru, ostavivši ih u neverici, da tako kvalitetno igra klub iz nižerazedne Jugoslovenske lige, Poljaci su pitali ljude iz uprave našeg kluba: “Kako li tek igraju vaši prvoligaši?!”.
Po povratku sa turneje i uspešne promocije na prvoj internacionalnoj utakmici, uprava kluba odlučuje da Mihailo nastavi da i ubuduće radi sa prvim timom, tako da “Maća” nastavlja sa radom na poziciji trenera prvog tima sve do 1984. godine.
Treba napomenuti da je u tom periodu bilo i prekida u njegovom radu, ali kad god je klub imao određenih problema i uprava mu se obratila za pomoć, on se bezuslovno vraćao i vodio tim, sve do sredine osamdesetih, kada se u potpunosti posvećuje mlađim kategorijama Želje.
Period u kome je Maća predvodio mlađe kategorije može se smatrati možda i najuspešnijim u istoriji kluba, pre svega po masovnosti kao i velikom broju mladih igrača koje je klub kasnije sa uspehom regrutovao za prvi tim, iznedrivši i nekoliko kasnije veoma kvalitetnih i uspešnih fudbalera.
Maća je bio svestan koliko za jedan klub znači rad sa mladima, da je to budućnost i budući oslonac, pa se trudio da što više okupi i motiviše dečake, buduće fudbalere, da zavole igru sa loptom i klub u kojem stasavaju.
Kada se na kraju osvrnemo na Maćin trenerski staž: Preko dvadeset godina bio trener u FK Železničar i to u raznim selekcijama, a za svoj rad nikada nije tražio niti dobijao bilo kakvu novčanu nadoknadu!
Uvek je bio tu za svoj klub, ne prestajući da mu se posvećuje ni odlaskom u penziju, okupljajući veterane FK Železničar, organizujući njihova druženja kao i odigravanje revijalnih utakmica. U tom periodu je posebno značajan njegov rad na prikupljanju podataka iz istorijata kluba, sačuvavši je od nezaborava.
Koliko je neizbrisiv trag u FK Železničar ostavio Maća, još uvek provejava u sećanju svih ljubitelja sporta kojima je plava boja u srcu. Odlazeći još uvek nedeljom na brdo, gde Želja igra svoje utakmice i gde se prolama huk sa tribina, stadiona na kojem je Maća provodio svoje najlepše trenutke i za koji je bio neraskidivo vezan,
sve dok nije otišao sa životne scene, ispraćen sa zastavom kluba koji je toliko voleo i govorom svog prijatelja i Željine legende Bore Grujičića,
nadamo se na neko bolje mesto, na kome će sresti svoje stare drugare i gde će igrati i voditi neke druge utakmice...
- Detalji
- Kategorija: Heroji
- Objavljeno 15 januar 2019
- Pogodaka: 1614
Marko Keserović - Kelja
U vreme kada počinje ova priča, rad sa najmlađima nije bio organizovan pa je Marko Keserović morao da dolazi na igralište i popunjava mesto starijima da bi mogao da igra fudbal,
inače ovaj Lajkovčanin, rođen 1934. godine veoma rano počinje da igra za omladinski pogon “Želje”, takmičivši se u dosta kvalitetnoj ligi, u kojoj su tada bili klubovi:
Budućnost Valjevo, Sloboda Užice, Radnički Obrenovac…
Kada je Marko pričao o nekim detaljima iz tog vremena, rado se prisećao povratka sa utakmice posle koje će početi sa igrama za seniorski tim.
U autobusu sa igračima su bile i navijačice koje su pratile tim “Želje” dok je vođa puta bio Mića Grujičić, koji je ponesen atmosferom ali malo i alkoholom što nije bio njegov manir, otpevao tadašnji hit “Znaš li mala šta je čokolada” i dobio gromoglasan aplauz.
Veoma mlad, sa tek napunjenih šesneast godina, Marko Keserović kasnije dosta poznatiji kao Kelja, debituje za prvi tim Želje i to na poziciji desnog krila, na koje ga postavlja tadašnji strateg Želje, Žika Pop. Na toj poziciji će igrati punih deset godina, sve do 1960. godine kada prestaje sa aktivnim igranjem. Bio je prepoznatljiv po izuzetno jakom i preciznom šutu.
Kelja je bio u to vreme na veoma važnim političkim funkcijama, pa je bio u mogućnosti da
nakon okončanja igračke karijere, ostavši u klubu da svoj veliki doprinos jačanju i daljem afirmisanju FK Železničar.
Tako je na njegovu inicijativu 1964. godine osnovano sportsko društvo Železničar. Stvorena je tako mogućnost da se pored fudbalskog kluba, osnuju košarkaški, rukometni itd.
Treba na kraju istaći da je Kelja u dva mandata bio predsednik kluba, kao i da spada u red ljudi koji je u posleratnom periodu najviše pomagao klub, ostavši veran plavoj boji sve do kraja života.
- Detalji
- Kategorija: Heroji
- Objavljeno 26 januar 2019
- Pogodaka: 1135