U železničkoj varošici, prepunoj fudbalskih talenata, rađa se još jedno nama poznato ime, Miladin Šimunović - Prle, koji svoje prvo druženje sa loptom počinje u FK Železničar.
U ratnim godinama, tačnije 1944 godine, kada mladi Šimunović počinje sa prvim igrama nije postojao rad sa mlađim kategorijama, pa je morao čekati svoju priliku da u određenim situacijama popunjava u starijim kategorijama tim, mada je zbog svoje dobre fizičke konstitucije često dobijao tu priliku. Da zaigra za seniore, priliku dobija tek 1951 godine, kada ga trener postavlja na poziciju veziste.
Nije ga krasila brzina, ali je bio izuzetno fizički jak, krasila ga je dobra gradnja i kontrola lopte kao i izuzetno snažan šut, pa je često pogađao protivničku mrežu i sa većih udaljenosti.
Karakterističan mu je bio drop kik udarac ali i veoma prgava narav, pa su mu sudije često pokazivale kartone a neretko i put u svlačionicu. Početkom šezdesetih, tačnije u sezoni 1961/62. kada je Želja igrao u Valjevskom fudbalskom podsavezu, na kormilo kluba dolazi Miladin Šimunović.
Trenerski početak u matičnom klubu za Miladina Šimunovića je bio prilično uspešan, jer te sezone Železničar osvaja prvo mesto u ligi, i postiže dosta zapaženih rezultata, od kojih izdvajamo, visoku pobedu nad Ribnicom od 10:0, Rudarom 10:1, Posavinom 7:0, Jedinstvom 6:1, Mačvom 5:0, Radničkim 1:5, Kolubarom 5:2. Bila je veoma uspešna sezona, pa klub i naredne sezone produžava saradnju sa Miladinom, koji je bio veoma strog i zahtevan trener, pa se dešavalo da za neki nestašluk igrač dobije i koji vaspitni šamar.
Već sledeće sezone nije uspeo da ponovi uspeh iz predhodne, pa napušta klupu Želje, ostavši samo dve sezone kao trener.

 

Miladin Šimunović - Prle nastavlja svoj angažman u Železničaru na raznim mestima u upravi kluba, pomažući svom klubu, sve do tog kobnog šestog Oktobra 1979 godine kada u teškoj saobraćajnoj nesreći, zauvek odlazi sa životne pozornice jedinstveni Miladin Šimunović - Prle.