Lajkovac

Stanimir Radovanović - Mali Musa (1939 - 2005)

„Kada izađeš pred golmana, gledaš ga u oči (kao kada žaba gleda zmiju u oči i ona joj opet ide pravo u usta), e tako golmanu po očima vidiš gde on ide i u koju stranu da šutneš loptu“


Stanimir je rođen 1939 godine u mnogočlanoj porodici, gde je od četvoro dece bio mamin mezimac, kao dete bio je veoma nemirne prirode pa je majka Jela imala velike muke sa njim,

međutim Stanimir kako odrasta sve više pokazuje intresovanje za sport, posebno za fudbal, pa veoma rano počinje sa treninzima u Želji, gde odmah uočavaju njegov ogroman talenat.

Stanimir je igrao polušpica i važio je za izuzetnog golgetera, kako u igri tako i pri izvođenju penala gde mu je efikasnost bila skoro sto procentna, iako nizak rastom isticao se skok igrom, kao i brzinom, tako da je u to vreme bio prototip savremenog napadača,
 
ali nisu samo golovi isticali „Malog Musu“, kako su ga prijatelji zvali, jer je Stanimir imao i starijeg brata Slobodana kojem su dodelili pridev „Matori“ i koji je igrao za Jedinstvo sa Uba, pa kada se nađu dva brata na terenu u različitim dresovima, dugo bi se posle utakmice prepričavalo „bratsko“ rivalstvo,

kako smo već napomenuli, Stanimira je isticalo i karakteristično ponašanje, voleo je da zadnji istrči na teren, noseći znojnice na rukama, na žalost pored toga i nešto slabija kondicija, kao posledica izbegavanja redovnih treninga, koje Stanimir nije voleo što je verovatno i uticalo da ne napravi profesionalnu karijeru,
 
poznata je i čuvena anegdota, da je zbog debija u Željinom dresu, „Mali Musa“ izostao sa polaganja male mature,

Stanimir je igrao pored Železničara, još u Kolubari, Jedinstvu sa Uba i Banjalučkom Spartaku, imao je ponuda i od drugih klubova, od kojih je najpoznatija Ljubljanska Olimpija.

Igrajući za Železničar preko 10 godina, svojim golovima i igrama mali Musa je zauvek zapisan u istoriji kluba, kao jedan od najubojitih napadača, okončavši igračku karijeru gde je i počeo,u „svom“ Želji,

ostavši i dalje prisutan u klubu, gde je mlađim igračima pomagao svojim savetima, prenoseći im svoje bogato iskustvo i znanje, kako bi neki novi klinci nastavili da „Lajkovačku Dizelku“ voze ka novim uspesima,noseći plavi dres na kojem se isticao grb sa oznakama železnice za koju je Stanimir bio vezan do kraja svog života, koji se na žalost okončao 2005 godine.

Pin It