Lajkovac
facebook_page_plugin
Nema sumnje da je jedan od simbola lajkovca čuvena Jolića Vodenica, koja na Kolubari prkosi vremenu
više od sto godina, podigli su je 1895 godine Velisav Čančarević iz Rubribreze koji je bio prvi predsednik
opštine Lajkovac i Mitar Jovanović iz Sela Lajkovca a sačuvan je i originalni ugovor o njenoj izgradnji.
U tekstu objavljenom u novostima 1995 godine, posvećen 100 godišnici postojanja vodenice,
opisan je istorijat vodenice, koja se prvobitno zvala Čakarevića vodenica i tada je imala četiri vitla,
a kasnije kada je dobila još dva, narod joj je dao sadašnji naziv, kao što je i zaslugom izvesnog Nikodina Radovanović
dobila još jedan, ukupno sedmi kamen.
Na žalost Jolića vodenica je poslednja na reci Kolubari, ona je nemi svedok istorije
koja je obilovala ratovima, poplavama, ali i nezaboravnom druženju dok se mlelo žito uz pesmu i zvuke čeketala.
Pin It
Povratak u prošlost prelistavanjem stare štampe izaziva uvek poseban osećaj,
tako posmatrajući dešavanja sa određene distance imate priliku da pustite mašti na volju
zamišljajući  tako detalje i situacije na svoj način a koje su u ovom slučaju opisane u tekstu
koji je objavljen u politici i to povodom dolaska prvog voza širokog koloseka novoizgrađenom
deonicom pruge Beograd - Bar.
 
Opisujući nam atmosferu na železničkoj stanici u Lajkovcu, zamišljamo koliko je u to vreme bio važan taj trenutak
za jedno malo mesto kao što je Lajkovac, gde se već u jutarnjim časovima okupilo više hiljada ljudi, koji su znali da
su svedoci istorijskog trenutka u svojoj varošici, posebno što je tome predhodio proces ukidanja Ćire, pa je ovo na
neki simboličan način povratak Lajkovca na važan kolosek ovog puta širi, nije slučajno da je za svečanost odabran 7 Jul,
jer je tadašnji režim taj datum slavio kao dan ustanka u Srbiji, tako da je i sam tekst započet prvo sa tom napomenom kao
i deo teksta gde su preneti govori tadašnjih kako opštinskih tako i republičkih funkcionera, ali ono što nas zanima su detalji atmosfere
u Beogradu, gde je kako je spiker najavljivao "svečani voz za Lajkovac", krenuo tačno u 8:19h bez konduktera, jer se karta nije naplaćivala,
kao i u Lajkovcu gde ga je sa cvećem i neskrivenim oduševljenjem očekivalo nekoliko hiljada ljudi, i gde ga je na kraju i dočekalo
ispisujući tada novo poglavlje kako železnice tako i Lajkovaca.
Pin It

U septembru, sada nam već daleke 1998 godine, odigran je turnir imenjaka, kako je u novostima objavljeno, posle kvalifikacija u Banji Vrujci, finale je odigrano u Lajkovcu, gde je domaćin Železničar, golovima Miletića i Radojičića sa 2:1 pobedio istoimeni tim iz Beograda, i tako na novom stadionu pred 2000 gledalaca još jednom dokazao koliko je te godine bio dominantan.

Pin It
Kako je lepo kada listate novine i u njima vest, da je "Želja" opet pobedio i to prelepim golom
ili kako su su u novostima napisali evro-golom iz slobodnog udarca sa sa preko 25 metara,
a gol postigao Lajkovčanin Aleksandar Pakić, koji je imao tu naviku da iz "slobodnjaka" vrlo često
obraduje navijače.
Bila je to revijalna utakmica, jer je te godine "Želja" proslavio 70 godina postojanja kao i osvojeno
prvo mesto na tabeli prve srpske lige, protivnik je bila Valjevska Budućnost, koja je savladana sa tim jednim golom.
Pin It

Pre više od osam godina, tačnije 16 Avgusta 2009 godine. u Novostima je izašao tekst, u kom atuor opisuje veliki uspeh mladog Vladimira Petrovića, i to na prestižnom „Stanford University“ u Kaliforniji.

Sedamnaestogodišnji Vladimir je te godine išao u srednju školu „James B. Conant“ pa je  preko leta zajedno sa svojim drugarima iz svih krajeva sveta, obreo se u čuvenom „Stanford University“ gde i pored jake konkurencije od 1000 kandidata izborio mesto među 50 najboljih, da bi kasnije iz oblasti prava i međunarodne politike osvojio sve četiri nagrade, pa i tradicionalni „debatni čekić“ kao najbolji govornik.

Priliku da iskaže svoj talenat i znanje, na tako značajnom mestu Vladimir je dobio sa napisanim esejom na temu "Šta me je značajno promenilo uživotu" gde je Vladimir pisao o Kosovu, gde je pored stručne analize, neizostavno bila uključena jaka i iskrena emocija, što i ne čudi kada znamo da je Vladimir poreklom Lajkovčanin, koji se zajedno sa porodicom preselio u Ameriku kada je imao samo šest godina,

i sada kao odrastao mladić i intelektualac daje veliki doprinos u razumevanju složene situacije po pitanju Kosova i Metohije, kao i njegovo aktivno učestvovanje u protestima povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, kada je u Čikagu održao izuzetno emotivan i argumentovan govor.

Na kraju teksta Vladimir je izrazio želju da posle srednje škole upiše prava (međunarodna politika) i da u karijeri dosegne i do mesta senatora, mada ne krije želju, da bi jednog dana učestvovao i u političkom životu Srbije.

Pin It
Pre skoro devetnaest godina, izašao je tekst u Večernjim Novostima i to na naslovnoj strani,
gde su dva ribolovca iz Lajkovca ulovila u Kolubari soma teškog 45kg  dugačkog  202 santimetara,
bilo je to osmog  Avgusta  1998 godine
Pin It
Kada se spomene kafa, prva asocijacija je na jutarnje uživanje uz ovaj za mnoge nezaobilazni napitak,
ali u tekstu koje su objavile novosti o Draganu Jovanoviću iz Lajkovca, kafa ili preciznije talog od kafe je
osnovni materijal za stvaranje umetničkih dela, i nije bilo poznato da je još neko koristio ovaj materijal.
Dragan je 2009, kada je i izašao tekst rekao da priprema izložbu sa oko 30 dela slikana kafom.
Pin It
U Oktobru 1998 povodom Dečje nedelje u Lajkovcu je održan ulični maskembal, kako su novosti objavile,
obdanište "Leptirić" su te godine proslavljali 18 godina postojanja, pa su to na veoma lep način i obeležili.
Pin It
Krajem devedesetih prošlog veka, na kioske izlazi novi broj novosti, donevši nam jednu vrlo zanimljivu priču, o Ani Milić, koja je najmlađi otpravnik vozova na barskoj pruzi, a ujedno je Ana i četvrta generacija železničara u svojoj porodici, inače autor  je u jednom kratkom tekstu, uspeo da veomo uspešno opiše
kako je porodica Milić još od pradede Maksima koji je još davne 1929 godine počeo na železnici,
pa sve do 1998 i  najmlađeg železničara Ane, ostane prvržena Lajkovačkoj pruzi i Železnici.
Pin It
Nastavljajući ovaj svojevrsni novinski vremeplov, dolazimo do daleke 1968 godine, kada je u Politici objavljen tekst
o posledicama nastalim ukidanjem "Ćire" koji se odnosio na život ljudi u okolnim selima Lajkovca i Obrenovca,
gde ih je veseli pisak Ćire 40 godina svakodnevno budio, a koliko je potresno bilo ukidanje Ćire govori i izjava
jednog od seljana - "Kao da sam, bre, jedno od dvoje dece izgubio, tako mi se nešto iz srca otkinulo kada su nam ukinuli Ćiru"
Znajući koliko je Ćira značio za ta sela, gde su mogli da prevoze svoje proizvode do Lajkovca,
Obrenovca ili Beograda i gde je dosta njih tu i radilo, pa samim tim postaje razumljiv očaj u predhodnoj izjavi.
Novinari su pokušali da sa autom - "fićom", krenu u obilazak okolnih sela, opisujući taj propali pokušaj,
navode da im se auto zaglavio na putu punom rupa , pa su se za pomoć obratili i tadašnjem predsedniku lajkovačke opštine,
koji je i sam dajući izjavu kritikovao naglo ukidanje Ćire, lošu organizovanost koja okolna sela dovodi u veoma lošu situaciju
I na kraju priče, saznajemo da je uveden autobus koji je saobraćao na tim relacijama i to samo dokle je asfaltirano,
prevoz je bio dosta skuplji i nije bilo mesta za sve putnike.
Pin It

U Ćelijama je nekad za putni prelaz preko kolubare korišćena "stara Ćirina ćuprija" sigurno se mnogi Lajkovčani sećaju
spore vožnje i gužve koja se stvarala pri mimoilaženju vozila na ćupriji, pa je izgradnjom novog mosta 1989 godine
izbegnuto usko grlo na relaciji Valjevo - Ibarska magistrala.
Novosti su ovom događaju posvetile jedan članak u kome je autor teksta još naveo da je novi most dužine 90 metara a širine
12 metara, kao i da je glavni finansijer bila površinski kop "Tamnava - Zapadno polje" kao i podatak da je to tada trebalo da
predstavljala prvu fazu izgradnje zaobilazne saobraćajnice oko Lajkovca.

Pin It