Lajkovac
facebook_page_plugin
Nema sumnje da je jedan od simbola lajkovca čuvena Jolića Vodenica, koja na Kolubari prkosi vremenu
više od sto godina, podigli su je 1895 godine Velisav Čančarević iz Rubribreze koji je bio prvi predsednik
opštine Lajkovac i Mitar Jovanović iz Sela Lajkovca a sačuvan je i originalni ugovor o njenoj izgradnji.
U tekstu objavljenom u novostima 1995 godine, posvećen 100 godišnici postojanja vodenice,
opisan je istorijat vodenice, koja se prvobitno zvala Čakarevića vodenica i tada je imala četiri vitla,
a kasnije kada je dobila još dva, narod joj je dao sadašnji naziv, kao što je i zaslugom izvesnog Nikodina Radovanović
dobila još jedan, ukupno sedmi kamen.
Na žalost Jolića vodenica je poslednja na reci Kolubari, ona je nemi svedok istorije
koja je obilovala ratovima, poplavama, ali i nezaboravnom druženju dok se mlelo žito uz pesmu i zvuke čeketala.
Pin It
Povratak u prošlost prelistavanjem stare štampe izaziva uvek poseban osećaj,
tako posmatrajući dešavanja sa određene distance imate priliku da pustite mašti na volju
zamišljajući  tako detalje i situacije na svoj način a koje su u ovom slučaju opisane u tekstu
koji je objavljen u politici i to povodom dolaska prvog voza širokog koloseka novoizgrađenom
deonicom pruge Beograd - Bar.
 
Opisujući nam atmosferu na železničkoj stanici u Lajkovcu, zamišljamo koliko je u to vreme bio važan taj trenutak
za jedno malo mesto kao što je Lajkovac, gde se već u jutarnjim časovima okupilo više hiljada ljudi, koji su znali da
su svedoci istorijskog trenutka u svojoj varošici, posebno što je tome predhodio proces ukidanja Ćire, pa je ovo na
neki simboličan način povratak Lajkovca na važan kolosek ovog puta širi, nije slučajno da je za svečanost odabran 7 Jul,
jer je tadašnji režim taj datum slavio kao dan ustanka u Srbiji, tako da je i sam tekst započet prvo sa tom napomenom kao
i deo teksta gde su preneti govori tadašnjih kako opštinskih tako i republičkih funkcionera, ali ono što nas zanima su detalji atmosfere
u Beogradu, gde je kako je spiker najavljivao "svečani voz za Lajkovac", krenuo tačno u 8:19h bez konduktera, jer se karta nije naplaćivala,
kao i u Lajkovcu gde ga je sa cvećem i neskrivenim oduševljenjem očekivalo nekoliko hiljada ljudi, i gde ga je na kraju i dočekalo
ispisujući tada novo poglavlje kako železnice tako i Lajkovaca.
Pin It

U septembru, sada nam već daleke 1998 godine, odigran je turnir imenjaka, kako je u novostima objavljeno, posle kvalifikacija u Banji Vrujci, finale je odigrano u Lajkovcu, gde je domaćin Železničar, golovima Miletića i Radojičića sa 2:1 pobedio istoimeni tim iz Beograda, i tako na novom stadionu pred 2000 gledalaca još jednom dokazao koliko je te godine bio dominantan.

Pin It
Kako je lepo kada listate novine i u njima vest, da je "Želja" opet pobedio i to prelepim golom
ili kako su su u novostima napisali evro-golom iz slobodnog udarca sa sa preko 25 metara,
a gol postigao Lajkovčanin Aleksandar Pakić, koji je imao tu naviku da iz "slobodnjaka" vrlo često
obraduje navijače.
Bila je to revijalna utakmica, jer je te godine "Želja" proslavio 70 godina postojanja kao i osvojeno
prvo mesto na tabeli prve srpske lige, protivnik je bila Valjevska Budućnost, koja je savladana sa tim jednim golom.
Pin It

Pre više od osam godina, tačnije 16 Avgusta 2009 godine. u Novostima je izašao tekst, u kom atuor opisuje veliki uspeh mladog Vladimira Petrovića, i to na prestižnom „Stanford University“ u Kaliforniji.

Sedamnaestogodišnji Vladimir je te godine išao u srednju školu „James B. Conant“ pa je  preko leta zajedno sa svojim drugarima iz svih krajeva sveta, obreo se u čuvenom „Stanford University“ gde i pored jake konkurencije od 1000 kandidata izborio mesto među 50 najboljih, da bi kasnije iz oblasti prava i međunarodne politike osvojio sve četiri nagrade, pa i tradicionalni „debatni čekić“ kao najbolji govornik.

Priliku da iskaže svoj talenat i znanje, na tako značajnom mestu Vladimir je dobio sa napisanim esejom na temu "Šta me je značajno promenilo uživotu" gde je Vladimir pisao o Kosovu, gde je pored stručne analize, neizostavno bila uključena jaka i iskrena emocija, što i ne čudi kada znamo da je Vladimir poreklom Lajkovčanin, koji se zajedno sa porodicom preselio u Ameriku kada je imao samo šest godina,

i sada kao odrastao mladić i intelektualac daje veliki doprinos u razumevanju složene situacije po pitanju Kosova i Metohije, kao i njegovo aktivno učestvovanje u protestima povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, kada je u Čikagu održao izuzetno emotivan i argumentovan govor.

Na kraju teksta Vladimir je izrazio želju da posle srednje škole upiše prava (međunarodna politika) i da u karijeri dosegne i do mesta senatora, mada ne krije želju, da bi jednog dana učestvovao i u političkom životu Srbije.

Pin It
Pre skoro devetnaest godina, izašao je tekst u Večernjim Novostima i to na naslovnoj strani,
gde su dva ribolovca iz Lajkovca ulovila u Kolubari soma teškog 45kg  dugačkog  202 santimetara,
bilo je to osmog  Avgusta  1998 godine
Pin It
Kada se spomene kafa, prva asocijacija je na jutarnje uživanje uz ovaj za mnoge nezaobilazni napitak,
ali u tekstu koje su objavile novosti o Draganu Jovanoviću iz Lajkovca, kafa ili preciznije talog od kafe je
osnovni materijal za stvaranje umetničkih dela, i nije bilo poznato da je još neko koristio ovaj materijal.
Dragan je 2009, kada je i izašao tekst rekao da priprema izložbu sa oko 30 dela slikana kafom.
Pin It
U Oktobru 1998 povodom Dečje nedelje u Lajkovcu je održan ulični maskembal, kako su novosti objavile,
obdanište "Leptirić" su te godine proslavljali 18 godina postojanja, pa su to na veoma lep način i obeležili.
Pin It
Krajem devedesetih prošlog veka, na kioske izlazi novi broj novosti, donevši nam jednu vrlo zanimljivu priču, o Ani Milić, koja je najmlađi otpravnik vozova na barskoj pruzi, a ujedno je Ana i četvrta generacija železničara u svojoj porodici, inače autor  je u jednom kratkom tekstu, uspeo da veomo uspešno opiše
kako je porodica Milić još od pradede Maksima koji je još davne 1929 godine počeo na železnici,
pa sve do 1998 i  najmlađeg železničara Ane, ostane prvržena Lajkovačkoj pruzi i Železnici.
Pin It
Nastavljajući ovaj svojevrsni novinski vremeplov, dolazimo do daleke 1968 godine, kada je u Politici objavljen tekst
o posledicama nastalim ukidanjem "Ćire" koji se odnosio na život ljudi u okolnim selima Lajkovca i Obrenovca,
gde ih je veseli pisak Ćire 40 godina svakodnevno budio, a koliko je potresno bilo ukidanje Ćire govori i izjava
jednog od seljana - "Kao da sam, bre, jedno od dvoje dece izgubio, tako mi se nešto iz srca otkinulo kada su nam ukinuli Ćiru"
Znajući koliko je Ćira značio za ta sela, gde su mogli da prevoze svoje proizvode do Lajkovca,
Obrenovca ili Beograda i gde je dosta njih tu i radilo, pa samim tim postaje razumljiv očaj u predhodnoj izjavi.
Novinari su pokušali da sa autom - "fićom", krenu u obilazak okolnih sela, opisujući taj propali pokušaj,
navode da im se auto zaglavio na putu punom rupa , pa su se za pomoć obratili i tadašnjem predsedniku lajkovačke opštine,
koji je i sam dajući izjavu kritikovao naglo ukidanje Ćire, lošu organizovanost koja okolna sela dovodi u veoma lošu situaciju
I na kraju priče, saznajemo da je uveden autobus koji je saobraćao na tim relacijama i to samo dokle je asfaltirano,
prevoz je bio dosta skuplji i nije bilo mesta za sve putnike.
Pin It

U Ćelijama je nekad za putni prelaz preko kolubare korišćena "stara Ćirina ćuprija" sigurno se mnogi Lajkovčani sećaju
spore vožnje i gužve koja se stvarala pri mimoilaženju vozila na ćupriji, pa je izgradnjom novog mosta 1989 godine
izbegnuto usko grlo na relaciji Valjevo - Ibarska magistrala.
Novosti su ovom događaju posvetile jedan članak u kome je autor teksta još naveo da je novi most dužine 90 metara a širine
12 metara, kao i da je glavni finansijer bila površinski kop "Tamnava - Zapadno polje" kao i podatak da je to tada trebalo da
predstavljala prvu fazu izgradnje zaobilazne saobraćajnice oko Lajkovca.

Pin It
Sedamnaestog juna 1988 godine, Novosti su objavile vest, da je Lajkovac dobio jedan
kilometar novog asfalta, za Lajkovčane veoma je bio važan taj jedan kilometar, jer usled
dotrajalosti starog puta, buka i prašina su bili nepodnošljivi, pa je razloga za radost bilo
na pretek.
Možda bi neki čitalac sa strane pomislio, "kako eto i male stvari čoveka čine srećnim",
i sigurno bi bio u pravu jer suština i jeste da vas male stvari čine srećnim.
Pin It
I konačno 1998g, Želja dobija nove tribine, posle dugogodišnjeg igranja u veoma lošim uslovima,
Lajkovački Želja dobija novi stadion, predviđeno je da kapacitet bude 2500 mesta za sedenje,
svečano otvaranje je bilo planirano za 16 septembar, novosti su i ovom događaju posvetile kratak članak.
Pin It
U novinama izlazi veoma zanimljiva priča o čoveku koji je do te godine, kada su novosti objavile tekst,
igrao za za 131 fudbalski klub i odigrao 3000 utakmica gde je postigao preko 6500 golova, igrao u
klubovima zajedno sa poznatim igračima, kao što su, Gordon, Euzebio, Krojf...  bio vlasnik fudbalskog
kluba u Americi, prijatelj sa mnogim poznatim zvezdama, kao najpoznatiji pominje se čuveni Pele,
još mnogo toga je zanimljivog vezano za život Žike Markovića, čak toliko da su i Amerikanci hteli
da snime film o njegovom životu, a mi će mo uskoro posvetiti poseban teks o životu ovog nadasve
neobičnog čoveka i sportiste, koji je i pored toga što je proputovao čitav svet i igrao za toliko klubova,
do kraja svog života ostao prvržen Lajkovcu i svom "Želji".
Pin It
Kada pročitamo u novinama o nekom herojskom podvigu, prosto doživimo to kao ogromno iznenađenje jer
smo preplavljeni sa sa crnim hronikama kao i nekoj neobjašnjivoj gladi čitalaca za takvim vestima, pa pomislimo
eto tamo neko je bio tako plemenit i hrabar, i ne sluteći da je taj neko, čovek iz našeg mesta,
u ovom slučaju Miodrag Dimitrijević, koji je u 4 sata ujutro svojom prisebnošću a pre svega i hrabrošću
sprečio curenje nekoliko tona amonijaka iz postrojenja hladnjače, koja je mogla izazvati ozbiljnu ekološku katastrofu,
inače Dimitrijević je u tom preduzeću zaposlen kao dežurni mašinista, pa je za novosti opisao kako je se sve to desilo
i kako je primetio oštećeni kondezator na kome je zavrnuo ventil i tako postao heroj dana.
Pin It
Rivalitet Lajkovčana podeljenih na Gornjane i Donjanje sa železničkom stanicom kao granicom razdvajanja, traje već preko osam decenija,
dospevši tako i na stranice Večernjih Novosti, kao jedan sažet prikaz dugogodišnje sportske tradicije.
 
Tekst je objavljen 18 jula 2006 godine, pod nazivom "Megdan na stadionu" a kako je tada izjavio glavni organizator ovog događaja Mihailo Matić,
nekada davno taj megdan se odvijao i van sportskog terena, sada je to susret sa dosta manje strasti koji sve više podseća na pokušaj očuvanja jedne lepe
i neobične tradicije, ali detaljnije o ovom istorijatu  možete pročitati ovde,
 
za ovaj meč tradicija je nalagala da najstariji Lajkovčanin izvede početni udarac, pa je tako gornjanin Momčilo Aleksandrić koji je te godine napunio 84 godine,
prvi sa centra šutnuo loptu, dok je trener Gornjana bio Slavko Živanović a strateg Donjana Ljubomir Čolović,
 
zanimljivo je još pomenuti da su obe ekipe imale svog doktora, Gornjani dr Borivoja Purića inače te godine  direktor doma zdravlja, dok je za zdravlje Donjana brinuo
dr Mileta Stanimirović dečiji lekar u penziji.
 
Sada se kroz ovaj novinski tekst, prisećamo tog događaja kao svojevrsni omaž ljudima koji su ušestvovali tada kao akteri ili organizatori tradicionalne utakmice,
a koji na nažalost više nisu sa nama
Pin It
Predstavljamo vam još jedan tekst u novostima o krupnom ulovu, tačnije somu kapitalcu,
mada je ulov bio skromniji od ulova iz 1998, koji je u novostima objavljen pod naslovom
"Som i po",  ipak je vredan pomena, a i sam tekst je izašao nešto ranije, tako da se navodi
kao mesto ulova Kolubara-Beli brod i da je som bio težak 18.5kg
a Mihailo Petrović je ponosni vlasnik "kapitalca".
Pin It
U sećanje na poznatog Lajkovačkog pedijatra dr.Miletu Stanimirovića, čoveka uz kojeg su
mnoge generacije odrarastale, podsetićemo se teksta u novostima povodom izlaska njegove
prve knjige, pod nazivom "Srce".Inače kako je tada pisac naveo, knjiga predstavlja zbirku priča
koje su vezana za dešavanja u ovoj varošici, ali i kao svojevrsnu autobiografiju.
Pin It
"Nemile scene na našem stadionu", ovom rečenicom su na žalost komentatori puno puta započinjali izveštaj
sa neke utakmice, znali su sportski izveštači da se puno više posvete nekim vanfudbalskim stvarima, nego samoj igri,
pa tako nešto nije mimoišlo ni fk.Železničar.
Sporna utakmica se odigrala u Lajkovcu, Želja je bio domaćin "EI Mladosti" iz Niša, veoma težak meč za Želju jer pre toga tri kola
Želja ne zna za popedu, i na ovoj utakmici Želja je gubio sa golom razlike, kada se u 89 minutu desio sporni trenutak,
jer sudija iz Beograda nije dosudio očigledan penal za Želju, i time pokrenuo lavinu nezadovoljstva ogorčenih navijača, u tekstu koje su
objavile novosti, pominje se da su na sudiju poletele kamenice, da je trener domaćih, Vojkan Despotović pogođen kišobranom
od čega se i onesvestio, kao i to da je preko 300 Željinih navijača puna dva sata blokirala odlazak sudija, pa tek dolaskom policije
sudijska trojka je uspela da napusti stadion, a tadašnji predsednik kluba Borivoje Grujičić je najavio žalbu, jer kako je tada izjavio
"Ovo nije prvi put da nam pojedine sudije iz Beograda ovako dele pravdu", ali i pored svega rezultat je ostao 1:2
a icindent zabeležen kao jedan od najtežih u Željinoj istoriji.
Pin It

5 Oktobra 1996 godine u Večernjim novostima je izašao tekst koji nas je podsetio na jedan događaj koji se desio 6.Juna iste te godine na pruzi Beograd - Bar, kada je negde oko 19:00h na ulaznom signalu kod železničke stanice Barajevo, zaustavio se transportni voz koji je iz Bara za Pančevačku rafineriju prevozio 14 cisterni sa ukupno 1050 tona primarnog benzina.

Kada je jedan od dvojice mašinoođa, Radovan Ilić izašao da vidi zašto je crveni signal tako dugo na snazi, ugledao je zastrašujući prizor, dve cisterne su gorele, poslednja i četvrta,

odmah su obavestili dežurnog dispečera, a zatim je Miroljub Jovanović inače kondukter koji je iz Lajkovca krenuo na posao u Beograd, uspeo da poslednju cisternu  koja je bila u plamenu otkači, a onu drugu četvrtu u nizu Radovan uspeo sa protivpožarnim aparatom ugasi, dok je za to vreme glavni mašinovođa pomerio kompoziciju u stanicu Barajevo.

Tako su ova tri železničara od kojih su dvojica mašinovođa koja su, da napomenemo voz preuzeli u Lajkovačkoj stanici, Predrag Đurić iz valjeva i Radovan Ilić iz Lajkovca kao i kondukter Miroljub Jovanović iz sela Pepeljevc opština Lajkovac, svojom velikom hrabrošću i požrtvovanošću, rizikujući svoje živote, uspela da spreče katastrofu koja je pretila da ugrozi celo Barajevo.

Pin It
 Kada je pre oko 100 godina, tek izgrađenom prugom uskog koloseka prošao prvi voz,
"seljaci" iz okolnih sela su povikali "ide šporet, vuče šifonjere", ovu izreku su kasnije Lajkovčani koristili kada su hteli da se
našale sa stanovnicima mesta u koja nije stigla železnica, mada se autor  nije bavio anegdotama vezanim za tu izreku,
(a naša namera je da vam i te detalje u budućim tekstovima opišemo), već je tekst posvetio jubileju stogodišnjice postojanja
železnice u Kolubarskom kraju, gde je sa svoja dva sagovornika, od kojih je jedan od njih Bora Grujičić, svojevremeno bio
najmlađi mašinovođa elektrovuče na jugoslovenskim železnicama.

U daljem tekstu su i podatci vezani za železnicu i Lajkovac, pa se navodi da je u Lajkovcu do šezdesetih godina radilo
1.500 železničara, a u tom periodu stanovnika Lajkovca upola manje, da je dnevno prolazilo i do 40 vozova, kao i zanimljiv
detalj o čuvenom vodotornju kojeg su Lajkovčani prozvali "buzometar", pa se postavlja pitanje zašto Lajkovac nije dobio
muzej koji bi upoznao buduće generacije sa tadašnjim načinom života, a prvenstveno na železnicu i prugu uzanog koloseka.

I za kraj da napomenemo da je ovaj tekst objavljen u novostima 2008 godine, da je autor Branko Puzović koji i sam potiče
iz železničke porodice, i kojem dugujemo zahvalnost na ovim tekstovima o Lajkovcu i Železnici.
Pin It
Dobro je poznato da  Srbija obiluje arheološkim nalazištima, tako da ne iznenađuje
otkriće arheologa koji su u Ćelijama kod Lajkovaca, iskopali kamenje koje su rimljani koristili
pre oko 1500 godina ili kako arheolozi predpostavljaju početkom 4 veka u vreme rimskog
cara Konstantina, i kako u daljem tekstu novosti opisuju, tu je sagrađena rimska vila koja
po velečini i raskoši spada među najveće u jugoistočnoj Evropi!
Zanimljivo je da su meštani to kamenje još od ranije koristili za gradnju, kao i da su veliku
štetu nanosili lovci na zlato i druge dragocenosti, nadajući se da su tu sakrivene.
 
I na kraju kako to uvek biva, ništa bez novca, kako je za novosti rekao arheolog Radivoje Arsić,
ako se sredstva ne obezbede moraće sve da se obustavi i ponovo zatrpa.
Pin It
Lajkovac 1998 godina, te godine spremala se proslava 90 godina postojanja, za datum proslave određen je 16 septembar,
i pre proslave, u centru Lajkovca osvanula je lokomotiva(parnjača) koja je nekada saobraćala na pruzi uzanog koloseka,
tim povodom u novostima izlazi tekst posvećen popularnoj "parnjači" koja na ovaj način odlazi u zasluženu penziju,
inače proizvedena je 1949 godine u Slavonskom Brodu i kako je u tekstu rekao Bora Grujičić
uprkos tome što je kao pogon koristila ugalj, izbacivala dim i garež, mašinovođe su nosile bele rukavice.
Pin It
Kako je lepo pročitati da se još voze fijakeri, a tek kada su tako lepi, kao što je crni fijaker,
optočen crvenom čojom, pa sa zlatno-žutim fenjerima, kako nam je to u kratkom članku
slikovito opisao autor teksta, koje su novosti objavile i tako nam predstavile
Tomislava Milića ponosnog vlasnika ovog prelepog fijakera
Pin It
Uvek je zadovoljstvo kada se podsetimo "Željinih" uspeha, kao i ljudi koji su tome doprinosili,
pa se ovog puta prisećamo daleke 1988 godine, kada je Želja drugu godinu zaredom ušao u viši rang,
ovog puta u prvu srpsku ligu, jer mlađe generacije možda ne znaju da je te godine postojala prva i
druga savezna liga u kojoj su nastupali najbolji timovi iz republika bivše zajedničke države, a rang ispod
njih republičke lige, pa je konkurencija bila izuzetno jaka.
 
U toj sezoni kako su novosti objavile, Lajkovački Železničar je imao skor od  19 pobeda, 9 remija i
samo 6 poraza i tako osvojio drugo mesto odmah iza Zemunskog Zmaja, pa je Želja te godine
plasmanom u prvu srpsku ligu napravio do tada najveći uspeh u svojoj dugogodišnjoj istoriji postojanja,
velike zasluge za to ima tadašnji predsedik kluba Bora Grujičić kao i trener Vojislav Despotović uz vrstan tim koji su činili:
Simić, Ivković, Gajić, Sandić, Šalipur, V.Grujičić, P.Grujičić, Pavlović, Radovanović, Marković i Đukanović.
Pin It

U članku, koji je objavljen Jula meseca 2003 godine, opisuje nam doktorovu posvećenost i veliku ljubav prema književnosti, pa nam tako otkriva da je samo u toj godini pročitao preko 147 knjiga
sa oko 40.000 stranica, a prema evidenciji koju je uredno vodio u periodu od 1993-2003 godine, pročitao je 922 knjige sa ukupno 230.882 stranice.

Navodeći koja je dela čitao, posebno se osvrće na Dostojevskog čija je dela sva iščitao, beležeći gde god se u njegovim delima spominjala epilepsija, jer je te godine dr.Mileta pripemao stručni rad na temu "Dostojevski i epilepsija",

Podsećanjem na ovaj tekst u Novostima, o dr.Mileti Stanimiroviću, poznatom Lajkovačkom pedijatru, koji napustivši nas zauvek, ostaje upamćen, ne samo kao izuzetan lekar, već i kao čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u životu naše varošice.

Pin It
Da Lajkovac nije poznat samo po pruzi i pesmi o njoj, dokazuje i naš poznati umetnik,
svešteni-ikonopisac i drvorezbar Milutin Ranković,  tako da u novostima izlazi članak
koji prati umetnikov najnoviji projekat, gde Milutin na samoj obali reke Kolubare po zimi i snegu,
na 30 metara dugačkom deblu hrasta koji je posle hiljade godina ležanja na dnu reke isplivao,
blizu Vrapčeg brda gde su se i vodile najžešće borbe, kleše spektakularnu sklupturu sa motivima
iz Kolubarske i Mojkovačke bitke, kao i portrete slavnih vojvoda.
 
U razgovoru za novosti umetnik je još naglasio da je posao započeo na badnje veče, kao i da će skulptura
biti prikazana već u Martu iste godine, na izložbi koju priređuje u Beogradu.
Pin It

Puno ima lepih uspomena vezanih za železnicu, kao i onih koji podsećaju na neka davna i ne tako vesela vremena, a jedan takav period je vezan za drugi svetski rat, i lokomotivu prvog partizanskog voza u Užičkoj republici, prebačena je u Avgustu 1998 godine iz Lajkovca u Zrenjanin na renoviranje, da bi kasnije bila izložena u Užičkoj Požegi.

Novosti su ovom događaju posvetile tekst, u kojem se autor osvrnuo i na ulogu Lajkovaca kao nekada velikog železničkog čvorišta uzanog koloseka, u kojem je se nalazilo 57 parnih lokomotiva ili kako su ih popularnije zvali „Ćire“,

čitajući dalje u tekstu, saznajemo da su posle ukidanja pruge uzanog koloseka, mnoge od njih odnete u Čačak, Mladenovac, Užice, Skoplje… da bi bile izložene kao eksponati, a u Lajkovcu su ostale samo dve, od kojih nijedna nije bila izložena u godini kada se slavilo osam decenija železnice

Pin It