Lajkovac
facebook_page_plugin
Sedamnaestog juna 1988 godine, Novosti su objavile vest, da je Lajkovac dobio jedan
kilometar novog asfalta, za Lajkovčane veoma je bio važan taj jedan kilometar, jer usled
dotrajalosti starog puta, buka i prašina su bili nepodnošljivi, pa je razloga za radost bilo
na pretek.
Možda bi neki čitalac sa strane pomislio, "kako eto i male stvari čoveka čine srećnim",
i sigurno bi bio u pravu jer suština i jeste da vas male stvari čine srećnim.
Pin It
I konačno 1998g, Želja dobija nove tribine, posle dugogodišnjeg igranja u veoma lošim uslovima,
Lajkovački Želja dobija novi stadion, predviđeno je da kapacitet bude 2500 mesta za sedenje,
svečano otvaranje je bilo planirano za 16 septembar, novosti su i ovom događaju posvetile kratak članak.
Pin It
U novinama izlazi veoma zanimljiva priča o čoveku koji je do te godine, kada su novosti objavile tekst,
igrao za za 131 fudbalski klub i odigrao 3000 utakmica gde je postigao preko 6500 golova, igrao u
klubovima zajedno sa poznatim igračima, kao što su, Gordon, Euzebio, Krojf...  bio vlasnik fudbalskog
kluba u Americi, prijatelj sa mnogim poznatim zvezdama, kao najpoznatiji pominje se čuveni Pele,
još mnogo toga je zanimljivog vezano za život Žike Markovića, čak toliko da su i Amerikanci hteli
da snime film o njegovom životu, a mi će mo uskoro posvetiti poseban teks o životu ovog nadasve
neobičnog čoveka i sportiste, koji je i pored toga što je proputovao čitav svet i igrao za toliko klubova,
do kraja svog života ostao prvržen Lajkovcu i svom "Želji".
Pin It
Kada pročitamo u novinama o nekom herojskom podvigu, prosto doživimo to kao ogromno iznenađenje jer
smo preplavljeni sa sa crnim hronikama kao i nekoj neobjašnjivoj gladi čitalaca za takvim vestima, pa pomislimo
eto tamo neko je bio tako plemenit i hrabar, i ne sluteći da je taj neko, čovek iz našeg mesta,
u ovom slučaju Miodrag Dimitrijević, koji je u 4 sata ujutro svojom prisebnošću a pre svega i hrabrošću
sprečio curenje nekoliko tona amonijaka iz postrojenja hladnjače, koja je mogla izazvati ozbiljnu ekološku katastrofu,
inače Dimitrijević je u tom preduzeću zaposlen kao dežurni mašinista, pa je za novosti opisao kako je se sve to desilo
i kako je primetio oštećeni kondezator na kome je zavrnuo ventil i tako postao heroj dana.
Pin It
Rivalitet Lajkovčana podeljenih na Gornjane i Donjanje sa železničkom stanicom kao granicom razdvajanja, traje već preko osam decenija,
dospevši tako i na stranice Večernjih Novosti, kao jedan sažet prikaz dugogodišnje sportske tradicije.
 
Tekst je objavljen 18 jula 2006 godine, pod nazivom "Megdan na stadionu" a kako je tada izjavio glavni organizator ovog događaja Mihailo Matić,
nekada davno taj megdan se odvijao i van sportskog terena, sada je to susret sa dosta manje strasti koji sve više podseća na pokušaj očuvanja jedne lepe
i neobične tradicije, ali detaljnije o ovom istorijatu  možete pročitati ovde,
 
za ovaj meč tradicija je nalagala da najstariji Lajkovčanin izvede početni udarac, pa je tako gornjanin Momčilo Aleksandrić koji je te godine napunio 84 godine,
prvi sa centra šutnuo loptu, dok je trener Gornjana bio Slavko Živanović a strateg Donjana Ljubomir Čolović,
 
zanimljivo je još pomenuti da su obe ekipe imale svog doktora, Gornjani dr Borivoja Purića inače te godine  direktor doma zdravlja, dok je za zdravlje Donjana brinuo
dr Mileta Stanimirović dečiji lekar u penziji.
 
Sada se kroz ovaj novinski tekst, prisećamo tog događaja kao svojevrsni omaž ljudima koji su ušestvovali tada kao akteri ili organizatori tradicionalne utakmice,
a koji na nažalost više nisu sa nama
Pin It
Predstavljamo vam još jedan tekst u novostima o krupnom ulovu, tačnije somu kapitalcu,
mada je ulov bio skromniji od ulova iz 1998, koji je u novostima objavljen pod naslovom
"Som i po",  ipak je vredan pomena, a i sam tekst je izašao nešto ranije, tako da se navodi
kao mesto ulova Kolubara-Beli brod i da je som bio težak 18.5kg
a Mihailo Petrović je ponosni vlasnik "kapitalca".
Pin It
U sećanje na poznatog Lajkovačkog pedijatra dr.Miletu Stanimirovića, čoveka uz kojeg su
mnoge generacije odrarastale, podsetićemo se teksta u novostima povodom izlaska njegove
prve knjige, pod nazivom "Srce".Inače kako je tada pisac naveo, knjiga predstavlja zbirku priča
koje su vezana za dešavanja u ovoj varošici, ali i kao svojevrsnu autobiografiju.
Pin It
"Nemile scene na našem stadionu", ovom rečenicom su na žalost komentatori puno puta započinjali izveštaj
sa neke utakmice, znali su sportski izveštači da se puno više posvete nekim vanfudbalskim stvarima, nego samoj igri,
pa tako nešto nije mimoišlo ni fk.Železničar.
Sporna utakmica se odigrala u Lajkovcu, Želja je bio domaćin "EI Mladosti" iz Niša, veoma težak meč za Želju jer pre toga tri kola
Želja ne zna za popedu, i na ovoj utakmici Želja je gubio sa golom razlike, kada se u 89 minutu desio sporni trenutak,
jer sudija iz Beograda nije dosudio očigledan penal za Želju, i time pokrenuo lavinu nezadovoljstva ogorčenih navijača, u tekstu koje su
objavile novosti, pominje se da su na sudiju poletele kamenice, da je trener domaćih, Vojkan Despotović pogođen kišobranom
od čega se i onesvestio, kao i to da je preko 300 Željinih navijača puna dva sata blokirala odlazak sudija, pa tek dolaskom policije
sudijska trojka je uspela da napusti stadion, a tadašnji predsednik kluba Borivoje Grujičić je najavio žalbu, jer kako je tada izjavio
"Ovo nije prvi put da nam pojedine sudije iz Beograda ovako dele pravdu", ali i pored svega rezultat je ostao 1:2
a icindent zabeležen kao jedan od najtežih u Željinoj istoriji.
Pin It

5 Oktobra 1996 godine u Večernjim novostima je izašao tekst koji nas je podsetio na jedan događaj koji se desio 6.Juna iste te godine na pruzi Beograd - Bar, kada je negde oko 19:00h na ulaznom signalu kod železničke stanice Barajevo, zaustavio se transportni voz koji je iz Bara za Pančevačku rafineriju prevozio 14 cisterni sa ukupno 1050 tona primarnog benzina.

Kada je jedan od dvojice mašinoođa, Radovan Ilić izašao da vidi zašto je crveni signal tako dugo na snazi, ugledao je zastrašujući prizor, dve cisterne su gorele, poslednja i četvrta,

odmah su obavestili dežurnog dispečera, a zatim je Miroljub Jovanović inače kondukter koji je iz Lajkovca krenuo na posao u Beograd, uspeo da poslednju cisternu  koja je bila u plamenu otkači, a onu drugu četvrtu u nizu Radovan uspeo sa protivpožarnim aparatom ugasi, dok je za to vreme glavni mašinovođa pomerio kompoziciju u stanicu Barajevo.

Tako su ova tri železničara od kojih su dvojica mašinovođa koja su, da napomenemo voz preuzeli u Lajkovačkoj stanici, Predrag Đurić iz valjeva i Radovan Ilić iz Lajkovca kao i kondukter Miroljub Jovanović iz sela Pepeljevc opština Lajkovac, svojom velikom hrabrošću i požrtvovanošću, rizikujući svoje živote, uspela da spreče katastrofu koja je pretila da ugrozi celo Barajevo.

Pin It
 Kada je pre oko 100 godina, tek izgrađenom prugom uskog koloseka prošao prvi voz,
"seljaci" iz okolnih sela su povikali "ide šporet, vuče šifonjere", ovu izreku su kasnije Lajkovčani koristili kada su hteli da se
našale sa stanovnicima mesta u koja nije stigla železnica, mada se autor  nije bavio anegdotama vezanim za tu izreku,
(a naša namera je da vam i te detalje u budućim tekstovima opišemo), već je tekst posvetio jubileju stogodišnjice postojanja
železnice u Kolubarskom kraju, gde je sa svoja dva sagovornika, od kojih je jedan od njih Bora Grujičić, svojevremeno bio
najmlađi mašinovođa elektrovuče na jugoslovenskim železnicama.

U daljem tekstu su i podatci vezani za železnicu i Lajkovac, pa se navodi da je u Lajkovcu do šezdesetih godina radilo
1.500 železničara, a u tom periodu stanovnika Lajkovca upola manje, da je dnevno prolazilo i do 40 vozova, kao i zanimljiv
detalj o čuvenom vodotornju kojeg su Lajkovčani prozvali "buzometar", pa se postavlja pitanje zašto Lajkovac nije dobio
muzej koji bi upoznao buduće generacije sa tadašnjim načinom života, a prvenstveno na železnicu i prugu uzanog koloseka.

I za kraj da napomenemo da je ovaj tekst objavljen u novostima 2008 godine, da je autor Branko Puzović koji i sam potiče
iz železničke porodice, i kojem dugujemo zahvalnost na ovim tekstovima o Lajkovcu i Železnici.
Pin It
Dobro je poznato da  Srbija obiluje arheološkim nalazištima, tako da ne iznenađuje
otkriće arheologa koji su u Ćelijama kod Lajkovaca, iskopali kamenje koje su rimljani koristili
pre oko 1500 godina ili kako arheolozi predpostavljaju početkom 4 veka u vreme rimskog
cara Konstantina, i kako u daljem tekstu novosti opisuju, tu je sagrađena rimska vila koja
po velečini i raskoši spada među najveće u jugoistočnoj Evropi!
Zanimljivo je da su meštani to kamenje još od ranije koristili za gradnju, kao i da su veliku
štetu nanosili lovci na zlato i druge dragocenosti, nadajući se da su tu sakrivene.
 
I na kraju kako to uvek biva, ništa bez novca, kako je za novosti rekao arheolog Radivoje Arsić,
ako se sredstva ne obezbede moraće sve da se obustavi i ponovo zatrpa.
Pin It