Lajkovac
facebook_page_plugin
Lajkovac 1998 godina, te godine spremala se proslava 90 godina postojanja, za datum proslave određen je 16 septembar,
i pre proslave, u centru Lajkovca osvanula je lokomotiva(parnjača) koja je nekada saobraćala na pruzi uzanog koloseka,
tim povodom u novostima izlazi tekst posvećen popularnoj "parnjači" koja na ovaj način odlazi u zasluženu penziju,
inače proizvedena je 1949 godine u Slavonskom Brodu i kako je u tekstu rekao Bora Grujičić
uprkos tome što je kao pogon koristila ugalj, izbacivala dim i garež, mašinovođe su nosile bele rukavice.
Pin It
Kako je lepo pročitati da se još voze fijakeri, a tek kada su tako lepi, kao što je crni fijaker,
optočen crvenom čojom, pa sa zlatno-žutim fenjerima, kako nam je to u kratkom članku
slikovito opisao autor teksta, koje su novosti objavile i tako nam predstavile
Tomislava Milića ponosnog vlasnika ovog prelepog fijakera
Pin It
Uvek je zadovoljstvo kada se podsetimo "Željinih" uspeha, kao i ljudi koji su tome doprinosili,
pa se ovog puta prisećamo daleke 1988 godine, kada je Želja drugu godinu zaredom ušao u viši rang,
ovog puta u prvu srpsku ligu, jer mlađe generacije možda ne znaju da je te godine postojala prva i
druga savezna liga u kojoj su nastupali najbolji timovi iz republika bivše zajedničke države, a rang ispod
njih republičke lige, pa je konkurencija bila izuzetno jaka.
 
U toj sezoni kako su novosti objavile, Lajkovački Železničar je imao skor od  19 pobeda, 9 remija i
samo 6 poraza i tako osvojio drugo mesto odmah iza Zemunskog Zmaja, pa je Želja te godine
plasmanom u prvu srpsku ligu napravio do tada najveći uspeh u svojoj dugogodišnjoj istoriji postojanja,
velike zasluge za to ima tadašnji predsedik kluba Bora Grujičić kao i trener Vojislav Despotović uz vrstan tim koji su činili:
Simić, Ivković, Gajić, Sandić, Šalipur, V.Grujičić, P.Grujičić, Pavlović, Radovanović, Marković i Đukanović.
Pin It

U članku, koji je objavljen Jula meseca 2003 godine, opisuje nam doktorovu posvećenost i veliku ljubav prema književnosti, pa nam tako otkriva da je samo u toj godini pročitao preko 147 knjiga
sa oko 40.000 stranica, a prema evidenciji koju je uredno vodio u periodu od 1993-2003 godine, pročitao je 922 knjige sa ukupno 230.882 stranice.

Navodeći koja je dela čitao, posebno se osvrće na Dostojevskog čija je dela sva iščitao, beležeći gde god se u njegovim delima spominjala epilepsija, jer je te godine dr.Mileta pripemao stručni rad na temu "Dostojevski i epilepsija",

Podsećanjem na ovaj tekst u Novostima, o dr.Mileti Stanimiroviću, poznatom Lajkovačkom pedijatru, koji napustivši nas zauvek, ostaje upamćen, ne samo kao izuzetan lekar, već i kao čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u životu naše varošice.

Pin It
Da Lajkovac nije poznat samo po pruzi i pesmi o njoj, dokazuje i naš poznati umetnik,
svešteni-ikonopisac i drvorezbar Milutin Ranković,  tako da u novostima izlazi članak
koji prati umetnikov najnoviji projekat, gde Milutin na samoj obali reke Kolubare po zimi i snegu,
na 30 metara dugačkom deblu hrasta koji je posle hiljade godina ležanja na dnu reke isplivao,
blizu Vrapčeg brda gde su se i vodile najžešće borbe, kleše spektakularnu sklupturu sa motivima
iz Kolubarske i Mojkovačke bitke, kao i portrete slavnih vojvoda.
 
U razgovoru za novosti umetnik je još naglasio da je posao započeo na badnje veče, kao i da će skulptura
biti prikazana već u Martu iste godine, na izložbi koju priređuje u Beogradu.
Pin It

Puno ima lepih uspomena vezanih za železnicu, kao i onih koji podsećaju na neka davna i ne tako vesela vremena, a jedan takav period je vezan za drugi svetski rat, i lokomotivu prvog partizanskog voza u Užičkoj republici, prebačena je u Avgustu 1998 godine iz Lajkovca u Zrenjanin na renoviranje, da bi kasnije bila izložena u Užičkoj Požegi.

Novosti su ovom događaju posvetile tekst, u kojem se autor osvrnuo i na ulogu Lajkovaca kao nekada velikog železničkog čvorišta uzanog koloseka, u kojem je se nalazilo 57 parnih lokomotiva ili kako su ih popularnije zvali „Ćire“,

čitajući dalje u tekstu, saznajemo da su posle ukidanja pruge uzanog koloseka, mnoge od njih odnete u Čačak, Mladenovac, Užice, Skoplje… da bi bile izložene kao eksponati, a u Lajkovcu su ostale samo dve, od kojih nijedna nije bila izložena u godini kada se slavilo osam decenija železnice

Pin It