Vlada Grujičić - Lale

„U svojoj karijeri nisam video boljeg igrača glavom od Vlade Grujičića, jer kada Vlada udari loptu glavom sa šesnaest metara, više se plašim nego kada je neki drugi napadač udari nogom, jer on i ima šanse da promaši, a Vlada gleda u loptu dok je udara, pa i kada nije jak udarac, veoma je precizan i teško se brani“ (Zoran Pantelić (golman))

Vlada Grujičić je rođen 23 decembra 1956 godine u Železničkoj bolnici Beograd, kao osnovac počeo je da se interesuje za sport a posebno ga je privlačio fudbal, pa tako kao šesnaestogodišnjak počinje u podmladku Želje, da bi već naredne godine, sa nepunih 17 godina prešao u prvi tim.

Nije se dugo čekalo da u dresu Želje, popularni Lale, počne da trese protivničke mreže,  doprinevši svojim golovima u sezoni 1975/76 ulasku Želje u viši rang, a ujedno dobija i poziv da zaigra za najbolju selekciju lige, međutim Lale veoma brzo svojim igrama prevazilazi trenutni nivo takmičenja, pa 1978 godine prelazi u FK Kolubara iz Lazarevca, mada je bilo ponuda i iz drugih klubova, blizina Lajkovcu je verovatno bila presudna u odabiru kluba.

U novom klubu, raskošan talenat koji je Lale nesumljivo imao kao i naporan rad učinili su da postane glavni igrač u timu Kolubare, pa tako i prvi strelac lige, sve to nije ostalo nezapaženo pa su počeli da stižu pozivi za nastupe u reprezentativnim selekcijama Beograda i Srbije, kao i poziv za fudbalsku amatersku reprezentaciju Jugoslavije, koja je 1983 godine trebala da nastupi u Maroku na mediteranskim igrama, mada iz određenih razloga nije otputovala,

Posebno je zanimljiv Lalov nastup za reprezentaciju Beograda osamdesetih godina, gde su odigrali revijalnu utakmicu protiv reprezentacije Zagreba na stadionu Maksimir, bila je predigra za prijateljsku utakmicu NK Dinamo – VfB Stuttgart, kada je Lale raspalio toliko jak volej udarac, da je lopta pogodila protivničku stativu i odbila se do suprotnog gola a da pre toga nigde nije pala, ovaj potez je nagrađen gromoglasnim aplauzom publike na punom Maksimiru, volej udarac kakav do tada većina gledalaca nije imala prilike da vidi.

Sve ovo ne promiče budnom oku menadžera tadašnjeg Jugoslovenskog  prvoligaša NK Osjek Matku Benešu, koji Lalu nudi u to vreme veoma primamljivu ponudu da karijeru nastavi u Osjeku, i zauzme  upražnjeno mesto centarfora, na kojem je do tada igrao Ivica Lukačević,
tu ponudu Lale je odbio, da bi nedugo zatim na nagovor jednog Lazarevčanina koji je bio veliki poklonik Hajduka iz Splita, otišao na tamošnji Poljud na pregovore, ali kako je u to vreme najpopularniji sportski časopis „Tempo“ napisao, Lalu se nije odvajalo od rodnog mesta i „maminih krofni“, da bi kao kruna svega ubrzo stigao i poziv iz Nemačke, da uspešnu karijeru kruniše kao internacionalac u jednoj od njjačih liga Evrope i Sveta, ali tu se sudbina umešala, Lale na utakmici protiv Šumadije doživljava potres mozga i ne odlazi u Nemačku na proveru, da bi se nedugo zatim prsti sudbine ponovo umešali, pa Lale protiv Vlaznimija doživljava ponovo povredu, ovog puta prelom jagodične kosti i do kraja sezone ostaje van terena, a njegov tada tim Kolubare, koji se nalazio na šestom mestu, do kraja sezone ne dobija ni jednu utakmicu i ispada iz tog ranga takmičenja, Jova Lazarević(glavni tvorac uspeha Kolubare) rekao je, da se Vlada Grujičić nije povredio Kolubara ne bi ispala.
Posle teške povrede i kasnije dugog oporavka, Lale odlučuje da se vrati u FK Železničar, koji se te 1985 godine takmičio u nižem rangu, sa njim dolaze još dva dobra igrača, pa Želja ponovo ima jak tim, sa kojim već sledeće sezone ulazi u viši rang, da bi i naredne sezone 1987/88  ponovio uspeh i ušao u viši rang ovog puta u prvu Srpsku ligu,
Taj period, ljubitelji fudbala u Lajkovcu pamte kao preporod „plave dizelke“, kada se na domaćem „igralištu“ tražila karta više, a na strani posebno kada su se utakmice igrale u Beogradu, Željinih navijača bude više nego domaćih, iz tog vremena posebno u sećanju je ostala utakmica sa Radničkim, kada je Želja slavio sa 1:3 na Novom Beogradu i plasirao se u viši rang, a Lale se ponovo upisao u listu strelaca,
tadašnji trener Radničkog, poznati stručnjak Ljubiša Tumbaković, prišao je igračima Želje i čestitao, rekavši da još nije video tim da je iz malog mesta, a  da igra tako kvalitetno.

Postoji i jedan kuriozitet iz tog vremena, da su utakmice tog ranga takmičenja, prenosile javne ličnosti,
I tako jednu Željinu utakmicu komentarisao je i čuveni Miovan ilić Minimax, pa je u šaljivom komentaru „primetio da ima neki Grujičić, koji je visok dva metra, a možda i četiri"

Vlada Grujičić, svoju igračku karijeru završava 1994 godine u Želji, u klubu u kojem je i počeo, da bi se tri godine kasnije odlučio, da kao pomoćni trener Iliji Gajiću, stane na čelo „Dizelke“, krećući punom parom ka novom uspehu, pa su u polu sezoni bili ubedljivo prvi sa 12 bodova prednosti ispred drugoplasiranog, utabavši put ka najvećem uspehu Želje i ulasku u drugu saveznu ligu, jer je na kraju polu sezone Lale zajedno sa Galićem smenjen.

I na kraju ostaje utisak da je Vlada Grujičić - Lale sinonim za uspeh, a slobodno možemo reći i Lajkovački brend, jer kada nekoga iz sveta fudbala pitate za Lajkovac, sigurno će pomenuti  Lala, jer je svojim igrama i golovima, postavio sebe u vrh Srpskog fudbala, koračajući stazama uspeha lagano i skromno, povrede i sticaj okolnosti su doprineli da ne dotakne i sam vrh ali i ovako je ostvarena jedna veoma uspešna i blistava karijera, u kojoj nije zaboravio Lajkovac i plavi dres u kojem je fudbalsku priču započeo i posle dvadeset i jedne godine igranja završio, podarivši mu svojim golovima, najlepše i najvetlije trenutke svoje istorije.

„U moje vreme, Železničar je za Lajkovac bio sve“  (Vlada Grujičić - Lale)

• Sledeća >