Početkom 1930 godine nad celim svetom se nadvila teška ekonomsko-politička kriza, koja nije mimoišla ni tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju,

ali je zato mimoišla jednu malu varošicu, koja je tada bila značajno železničko sedište Drinske banovine.

 

Lajkovac je suprotno svim realnim ekonomskim tokovima u okruženju, imao vidljiv  napredak i prosperitet, pa tako kada je Lazar Šešlija tih godina iz Sarajeva došao u Lajkovac, svrativši u jednu od Lajkovačkih kafana, i naručivši bogat ručak bio poprilično iznenađen, da ga to zadovoljsvo nije puno koštalo, a još veće ga je iznenađenje sačekalo na ulici, gde je upitavši seljaka za cenu praseta, koje je ovaj nosio na ramenu i koje je mu je seljak prvo ponudio za 12 dinara, kasnije spustivši cenu na 10 dinara, Lazar je znao da je u Sarajevu tada cena istog takvog praseta bila 30 dinara, pa je to bio više nego dovoljan razlog da ostane u Lajkovcu i otpočne sa poslovima.

 

Lazar je pričao dosta kasnije mlađim generacijama, "kako je ova varošica dočekivala pridošlice obiljem ponuda i jevtinoćom",

i tako bila svojevrsni ekonomski "eldorado"  Kraljevine Jugoslavije.