Naslutivši da će, prolaskom pruge uzanog koloseka Lajkovac postati veoma interesantno I prosperitetno mesto, među prvima je veliki plac preko puta železničke stanice kupio Nikola Jovanović - Aćevac, trgovac iz Valjeva. Na mestu na kome se danas nalazi Železnička ambulanta, u to vreme se sušila šljiva I pekla rakija, jer je Aćevac bio čuveni šljivarski trgovac, izvoznik I bogataš, koji je živeo u Tešnjaru u Valjevu. Na drugom delu placa, izgradio je 1909. godine drugu zgradu – hotel, a iza njega veliki magacin. Hotel je vremeno dobio naziv Aćevčeva kafana, koju je povremeno vlasnik davao u zakup. Posle Drugog svetskog rata I dolaska komunista na vlast, kafana je nacionalizovana I nastavila je da radi pod imenom “17. septembar”, a 1971. godine je srušena I na njenom mestu izgrađen je Hotel “Lajkovac”. Kafana je veoma dobro radila, uvek je bilo gostiju, pogotovo u vreme kada železničari prime plate.

Od Aćevca, plac je u to vreme kupio Pavle Dušić, rodom iz Kolašina u Crnoj Gori, odakle se doselio u Jabučje, gde je kupio parcelu šiljatog oblika, zbog čega je deo ovog sela dobio naziv Šiljagovac. Na tom placu neobičnog oblika, sa suprugom je držao kafanu, koja je, kažu, veoma dobro radila. Na placu u Lajkovcu, takođe je izgradio kafanu, koju su, zbog čestih tuča koje su se u njoj dešavale, Lajkovčani za vreme Korejskog rata prozvali - “Koreja”. Kafana je srušena, a na njenom mestu izgrađena je stambena zgrada, u čijem je prizemlju bila robna kuća tadašnjeg lajkovačkog Trgovinskog preduzeća “Pobeda”.

U Lajkovcu se od kultnih ugostiteljskih objekata najduže održala kafana “Zlatno burence”, vlasnika Ranka Bajića, koji je nedavno preminuo. Zbog njega je ona nadaleko bila poznata pod jednostavnim nazivom – Bajića kafana. U njoj se dugo vremena odvijao svojevrsni društveni život Lajkovčana, uz kapljicu provodilo slobodno vreme, odlazilo na ćevape I roštilj, a Bajića kafana ostala je ipak upamćena po tome što je bila stecište navijača popularnog Želje, uvek posle utakmice, kada se naširoko I nadugačko diskutovala igra, potezi sudija...

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, još jedan ugostiteljski objekat postao je poznat u široj okolini – Lovački dom, koji je u to vreme, a I dugo posle toga bio jedan od najlepših objekata izgrađen u Lajkovcu. Taj status popularni Lovac bio je zadržao do sredine osamdesetih godina, kada je prodat Rudarskom basenu “Kolubara”.

• < Prethodna
• Sledeća >