"Ide Mile, Lajkovačkom prugom", poznati stihovi pesme o Lajkovačkoj pruzi, kao da i dalje prkose vremenu, ne dozvoljavajući da ova mala varošica padne u zaborav,  jer Lajkovac

ukidanjem popularnog Ćire,  nije tako značajno železničko mesto, kao što ni fk Železničar više nije zastupljen u višem rangu takmičenja, pa je sada Lajkovac prepoznatljiv po prelepoj

obali reke Kolubare, i najviše po čuvenoj pesmi.

O nastanku pesme već je sve rečene i napisano, samo u kratkim crtama napominjemo da je pesma narodna i da su je prvi snimili Braća Andrija i Tomislav Bajić, i to na nagovor

poznatog operskog pevaća Živorada Saramandića, dok je kasnije pesmu uvrstio na svoj albumuz sitnije izmene na tekstu, Predrag Živković-Tozovac i tako doprineo njenoj ogromnoj popularnosti.

Posebno je vođena polemika ko je Mile?, tu su bili uključeni novinari pa čak i poznati književnici, ali nisu došli do zaključka, da li je Mile neki pojedinac ili se to odnosi na bilo kog Lajkovčanina,

a išlo se i dotle da se analizira i sam tekst pesme.

 

Ali kako god bilo možda je najvažniji podatak da nije moguće odrediti ni približno datum nastanka pesme kao ni njenog autora, pa je tako postala pesma svih Lajkovčana i nije prisvojiva,

a slušaju je i oni koji vole neki drugi muzički pravac, na veseljima proslavama, čak je omiljena i kod naših iseljenika, što bi rekli od Londona, Pariza pa sve do Njujorka, Sidneja..., kao i  kod naših sportista kada uz nju proslavljaju neki uspeh van granica naše zemlje, pa slobodno možemo reći da se sluša u celom svetu.

Na samom kraju ove priče, zaključujemo da je pesma tajanstveno nastala, a još čudnije opstala i vinula se do večnosti, noseći sa sobom ovu malu varošicu, čuvavši je od zaborava u nekoj vremenskoj dimenziji i tako stvarajući prostor, da se jednog dana Lajkovac vrati gde je nakada i bio, jer to zaslužuje svojom osobenošću, prirodnim bogastvom

i lepotom, ali pre svega snagom i duhom samih Lajkovčana.